ПЕТКОВДАН / 21. децембар 2018.

ОДСВАКУДА ТРИСТА ЧУДА

На данашњи дан 1881. године у Београду је основано Српско новинарско друштво

Прве новине у Србији појавиле су се у Крагујевцу 1834. године под називом „Новине сербске”. Први Закон о штампи донет је 1870. године када је у Србији излазило 37 листова. Крајем 1881. године у Београду их је било 22. Та година у У Кнежевини Србији није била нарочито пријатна – на Видовдан су Милутин Гарашанин и министар финансија Чедомиљ Мијатовић  потписали срамну Тајну конвенцију којом је Србија пристала да уговоре са другим земљама закључује само уз допуштење Аустроугарске и да робу извози само у ту земљу.

Србија је имала шта да каже о томе, у мноштву дневних листова – „Порота”, „Просветни гласник”, „Отаџбина”, „Народно здравље”, „Српске новине”, „Србадија”, „Српска независност”, „Народно ослобођење” – у којима су новинари и угледни појединци износили своја виђења догађаја. С обзиром на бројност новина и углед оних који су у њима писали, дошло је време и да се њихово делање озваничи и уреди. Оснивачи Српског новинарског друштва и потписници његовог првог „штатута” били су Милан Ст. Марковић, Стеван Д. Поповић, др Владан Ђорђевић, Стеван Ћурчић и Манојло Ђорђевић Призренац, а др Лаза Костић, уредник опозиционог либералног листа „Српска независност”, и  први председник.
   Правилима су дефинисана три основна циља удружeња: да раде на унапређењу српске публицистике; да се узајамно потпомажу у случају потребе; да штите углед и интересе публицистике.
   После Тимочке буне (1883) Лаза Костић морао је да оде из Србије, а друштво је таворило до 1891. године када је у гостионици „Империјал” одржан збор београдских новинара на коме је одлучено да се обнови рад друштва које ће даље носити назив Српско новинарско удружење (СНУ). Почетком 1903. године примило је 29 нових чланова, међу којима и Бранислава Нушића, Јанка Веселиновића и Бору Станковића.
   У бурним годинама пре Првог светског рата Српско новинарско удружење приступило је Савезу словенских новинара у Прагу.

Између два рата у Сарајеву је основано Југословенско новинарско удружење, а дотадашња друштва постала су секције ЈНУ. Српски новинари добили су од Београдске општине, 1928. године, плац у Франкопанској улици (касније Генерала Жданова, данас Ресавска 28) за изградњу новинарског дома, довршеног шест година касније, за који је прилог од пет хиљада динара послао из САД и Михаило Пупин.
   Поводом стогодишњице изласка првих новина у Србији, у јануару је приређена изложба „Сто година штампе у Србији”. Изашао је и први број „Новинарског гласника”, органа Београдске секције ЈНУ. Три године касније одржан је новинарски бал под називом „300 чуда” и штампан истоимени пригодни лист.

Рад Удружења обновљен је по завршетку Другог светског рата, а на 70. годишњицу постојања први пут су додељене и новинарске награде. Новим статутом Удружење је 2001. године први пут уређено као невладина, нестраначка и самостална организација професионалних новинара. Следеће године УНС постаје пуноправни члан Међународне федерације новинара, највећег и најзначајнијег струковног удружења у свету, која окупља око пола милиона новинара у 110 земаља.

 

... И ЈОШ ПОНЕШТО

1879.     премијера „Куће лутака” Хенрика Ибзена у Краљевском позоришту у Копенхагену

1913.     прва укрштеница Артура Вина објављена у листу „Њујорк ворлд”

1920.     штрајком рудара у Тузли који се придружују онима у Словенији почиње Хусинска буна

1937.     премијера првог дугометражног анимираног филма „Снежана и седам патуљака” у Холивуду

Број: 3489 2018.
Аутор: Н. Мрђеновић