Петковдан - 6. новембар

ОД КОРПЕ ДО КОША

На данашњи дан пре 165 година рођен је Џејмс Нејсмит, творац кошарке

Дечак који је увек највише волео да се надмеће с другарима у играма лоптом рођен је у породици шкотских досељеника у Канаду. На Универзитету Макгил у Монтреалу студирао је, играо канадски фудбал, лакрос, рагби, фудбал и вежбао гимнастику, а и предавао телесно васпитање. Имао је времена за све: да буде спортиста, тренер, капелан црквене заједнице на свом факултету, заврши медицину у Денверу и измисли нови спорт. То се догодило 1891. године, када се преселио у Спрингфилд у Масачусетсу.

Овај спорт је смислио док је подучавао младиће у Међународном кампу Хришћанског удружења младих. Преко ледене зиме момци су били ограничени на вежбање у затвореном, што ни издалека није трошило њихову непресушну енергију и додатно им је скраћивало ионако кратке фитиље. Нејсмит је добио наређење да за две недеље осмисли игру за салу – забавну и не прегрубу, да помогне у изградњи духа и тела.

Уочио је неколико ствари. Прво, најомиљеније игре тих дана (рагби, лакрос, фудбал, хокеј и бејзбол) вртеле су се око лопте као главног и јединог реквизита, а међу њима је она најмекша, фудбалска, била и најбезбеднија за играче. Друго, највише физичког додира у свим тим спортовима остварује се док играч трчи с лоптом или дрибла, па је Нејсмит одлучио да додавање треба да буде једини начин вођења. Коначно, могућност повреда смањио је тако што је кош поставио високо.

Нејсмит је записао 13 основних правила и документ понудио на продају у њујоршком „Садбију” 2010. године. Џош Свејд, дипломац Универзитета у Канзасу, убедио је колегу Дејвида Бута, тада милијардера, да учествује у аукцији. Платили су 4.338.500 долара, а затим документ поклонили Универзитету.

Прва утакмица одиграна је у децембру 1891. године са по девет играча, с фудбалском лоптом, коју је требало убацити у воћарске корпе за брескве, закуцане на око три метра од подлоге, по једну на оба краја сале. Већ следеће године, кошарка је постала саставни део обуке у белосветским клубовима Хришћанског удружења. Нејсмит је потом прешао у Денвер. До краја столећа, на истоку земље почела су и колечка такмичења.

Отац кошарке био је велики противник расне искључивости, па је, иако тридесетих година није могао да доведе Афроамериканце у кошаркашки клуб Универзитета, издејствовао да користе тамошњи базен, резервисан искључиво за белце.

Сиромашне 1936. године, отишао је на Летње олимпијске игре у Минхену, када је кошарка призната као дисциплина. Национално удружење кошаркашких тренера, под руководством његовог ученика Фога Алена, прикупило је новац, а он је тамо уручио медаље за три северноамеричка тима: злато за САД, сребро за Канаду и бронзу за Мексико. Том приликом је постао почасни члан Фифе. Женска кошарка морала је да сачека пријем на Игре још 40 година.

Кошарку данас игра више од 610 милиона људи у свету, а међу најбољима су и многи наши играчи.