Живот пише драме

БЕТИ ПРОТИВ БОГА

Када јој је невреме уништило кућу, једна Американка тужила је Творца

Најгоре летње олује углавном су већ биле прошле, али 17. августа 1969. године небо над кућом Бети Пенроуз у Аризони из минута у минут све се више смркавало. Наједном је из оловних облака севнула снажна муња. Гром је у секунди ударио у кров и запалио кућу. Пожар се распламсао и још дуго беснео након удара. Бети је од тога дана остала на улици.

Већина људи би на њеном месту помислила да је у питању виша сила и да се против божје воље не може. Али, пошто да је била секретарица једног правника, Бети није могла да седи скрштених руку. Желећи праведну надокнаду за оно што јој се догодило, одлучила је да тужи Бога! Упознат с правним системом и клаузулом о „Божјем делу”, адвокат Расел Танзи, за којег је радила, одмах је пристао да је заступа. Као темељ за тужбу послужио му је, између осталог, судски спор музичара Луа Готлиба, који је баш у то време, у Калифорнији, покушавао да поклони своје земљиште Богу.

У америчком законодавству „Божје дело” представља непредвидив, незаустављив и неконтролисан догађај, најчешће природну катастрофу. Осигураници се у том случају не сматрају одговорним за насталу штету. Али, и Бети и Танзи су сматрали да Бог треба да одговара.

Адвокат је почео да проучава Готлибов случај. Верујући да земља припада свима, музичар је основао хипи комуну на свом великом имању. Пружао је храну и смештај људима у невољи. Међутим, с временом су почели да се крше здравствени и безбедносни прописи. Окружни тужилац је извео поседника пред суд захтевајући да се комуна распусти и уреди у складу са законом. Готлиб није желео да сноси правне и новчане последице, па је смислио да пренесе власништво над имањем на Бога. 

Бетин адвокат се водио тиме да, ако Свемогући може да поседује имовину стварне новчане вредности, онда може и да сноси одговорност за штету. У тужби је навео: „Тужилац је обавештен и верује да је тужени (Бог), у свим околностима наведеним у овом предмету, одговоран за одржавање универзума и управљање њиме, укључујући и временске прилике у држави Аризони. Око 17. августа 1969. године тужени је управљао временским приликама на тако немаран и непажљив начин да је изазвао удар грома у тужиљину кућу, што је изазвало пожар и проузроковало страх, шок и узнемиреност”. Потраживали су укупно 100.000 долара одштете, што би у данашњем новцу износило више од 860.000.

Тужба прихваћена је и званично заведена као судски предмет, а потом је Суд округа Сонома издао позив Богу.

Очекивано, овај несвакидашњи случај нашао се у медијима. Убрзо је извесни Џозеф Њуе из Кеније упутио писмо америчком државном тужиоцу с молбом да се суђење одложи док он не сакупи довољно новца да допутује у Аризону и брани Бога пред судом. Колико је познато, никада није стигао у САД...

Мада су се Бетиној тужби многи подсмевали, адвокат се потрудио да је у правном смислу схвате озбиљно. Држао се тога да, ако се тужени не појави на суду, тужилац добија спор – сматрао је, дакле, да му је победа загарантована. На дан суђења, ово двоје су стрпљиво чекали, али Бог се није појавио на свом првом (мада не и последњем) саслушању. Тужиља је добила спор, баш како је Танзи замислио.

Па ипак, годину дана након што је Лу Готлиб покушао да пренесе власништво над ранчом на Бога, тај пренос је проглашен неважећим. Судија је изрекао да земљиште може бити у поседу само физичког или правног лица, а Бог није ни једно ни друго. Штавише, Готлиба је прогласио кривим за непоштовање суда. Морао је да се опрости од комуне, плати новчане казне и проведе недељу дана у затвору.

Подразумевало се да, самим тим, Бог не сноси ни одговорност за штету нанету Бети Пенроуз, па су и њена тужба и пресуда постале неважеће. Никада није добила ни долар одштете, али је ушла у повест као особа која је бар накратко добила судски спор против Створитеља.