Knjiznagr

Обрни. Окрени. Прелистај. Прочитај.

КЊИЖЕВНА НАГРАДА ПОЛИТИКИНОГ ЗАБАВНИКА

Добитник 39. награде „Политикиног Забавника”

 

НА КРАЈУ УВЕК СВЕ БУДЕ У РЕДУ

Већ неколико пута Јасминки Петровић „измицала” је наша награда. Овог пута чврсто ју је зграбила и поверила нам штошта о себи и свом раду...

О књизи „Све је у реду”

Све је почело од приче о Ромкињи Силвани коју сам написала за књигу „Простор за мокрог пса” (КЦ „Град”). Било је то 2012. године, када ме је уредница Тијана Спасић позвала да будем један од аутора збирке кратких прича за младе. До тада сам углавном писала за основце, међутим од тада пажњу све више усмеравам на средњошколце и студенте. Одрастање није лако. Млади су тако крхки, осетљиви, рањиви, а опет бунтовни, арогантни, агресивни. Толико тога им се дешава по први пут у животу, те није чудо што су уплашени и узнемирени. Грешке праве случајно, намерно, из ината или освете. Тешко им је да разумеју друге и другачије, а још им је теже да опросте. Чезну за сродном душом, а никако да је сретну. Трескају вратима од собе љути на укућане, а већ кроз неколико минута певају и плешу кроз кућу срећни и задовољни. А како се тек ствари могу додатно закомпликовати уколико се појаве проблеми са идентитетом, насиљем, малолетничком трудноћом, тешким болестима...!
   Временом, Силвани су се придружили и неки други ликови: Теодора, Вукан, Адмир, Сања, Црни, Јована, Петар, Маја... Надахнуће сам налазила на радионицама, у оквиру пројеката, на семинарима, у књигама, филмовима, у стручној литератури, на друштвеним мрежама, а највише у разговорима са младима. Ликови су измишљени, али њихови проблеми су стварни. Књига се састоји из два дела. У првом делу десеторо младих људи говоре о себи кроз исповести. Они су попут возова који су исклизнули из шина. У другом делу њихове судбине се преплићу, а проблеми расплићу. Тек када се заврши читав циклус, можемо да схватимо зашто смо пролазили кроз неке мрачне, загушљиве и застрашујуће тунеле. Пронаћи излаз и светлост, наш је задатак. Знам, понекад је то готово немогуће, нарочито ако имаш 14, 17 или 22 године.
   Моји ликови се разликују међусобно по друштвеном и економском статусу, пореклу, вери, нацији, породичним навикама... Заједничко им је то да су храбри. Они се не предају лако. Пошто не могу да прођу главом кроз зид, прескачу га, заобилазе га са једне или друге стане, провлаче се испод њега... Све у свему, не одустају од себе, слободе и среће. Радња романа се претежно одиграва на Звездари, у делу Београда где сам провела средњошколске и студентске дане. То сам освестила тек када сам завршила роман. Подсвест је заиста чудо!

 

54 НАСЛОВА

    На овогодишњи, тридесет девети по реду конкурс „Политикиног Забавника” за најбоље књижевно дело намењено младима а објављено током минуле године приспеле су 54 књиге. Жири у саставу: Небојша Брадић (позоришни редитељ и председник Жирија), Владимир Костић (председник Српске академије наука и уметности), Зоран Симјановић (композитор), Душан Петричић (графичар и карикатуриста) и Петар Милатовић (заменик главног и одговорног уредника листа) у ужи избор издвојио је следеће књиге: „Све је у реду” Јасминке Петровић (Креативни центар), „Роман без ормана” Вулета Журића (Службени гласник), „Крокодил пева” Весне Алексић (Креативни центар), „Шумкула у шкрипцу” Љубивоја Ршумовића (Лагуна) и „Банда нежељених љубимаца” Угљеше Шајтинца (Пчелица).
   Већином гласова награда је припала књизи „Све је у реду” Јасминке Петровић за коју је жири, поред осталог, закључио да се „бави најдраматичнијим, најделикатнијим и најинтригантнијим развојним периодом, адолесценцијом, коју добро познаје и осећа, као да је и сама још увек живи... У директном, аутентичном језику младих, истовремено у вињетама и структури, Јасминка Петровић истражује, описује, промишља и вешто повезује промене у емоционалном животу од најмлађих дана до зрелости и последњих степеница живота...”
   Награда (плакета и новчани износ) додељени су 25. јануара, на Дан „Политике”, у Свечаној сали Скупштине града Београда. Покровитељ награде је „Лукоил Србија”.


   Ова књига је другачија од свега што сам раније написала. Дешавало ми се да ме пријатељи позову после десетак прочитаних страна и питају: „Шта је бре ово? Као да ниси ти аутор!” Признајем да сам и саму себе збунила. Али тако је то у животу! Понекад човек прави детаљне планове, и они се никада не остваре, а опет, неке ствари се догоде, саме од себе. Биће да се нешто слично десило и са „Све је у реду”.
   Корицу књиге радио је мој пријатељ и колега Добросав Боб Живковић. Свака његова илустрација провоцира и тера на размишљање, али ова је заиста нешто посебно. Поглед тог момка са корице не оставља читаоца на миру ни кад заврши читање. Он га гледа чак и када читалац одложи књигу на полицу или је затвори у фиоку. То може да нацрта само Боб.

О неким мојим другим књигама

   До сада сам написала преко тридесет књига. Неке су познате више, неке мање. Поједине су преведене на преко двадесет пет језика. Књиге „Школа”, „Секс за почетнике”, „О дугмету и срећи” и „Ово је најстрашнији дан у мом животу” преточене су у позоришне представе (у Београду, Загребу, Сарајеву и Стокхолму). Радио Београд је снимио радио-драме по романима „Лето када сам научила да летим” и „35 калорија без шећера”, а такође по причи „Од читање се расте”. У припреми су филмови по књигама „О дугмету и срећи” (зваће се „Злогоње”) и „Лето када сам научила да летим”.
   Мени књиге личе на ђаке у разреду. Неке приметиш чим закорачиш у учионицу. Просто се наметну својим шармом, шалама, коментарима... Оне друге приметиш тек касније, јер су тихи, скромни, повучени. Исто је и са књигама – има оних које откријеш брзо и лако, а за појединим трагаш целог живота.

О фестивалу „Крокодокодил” и осталим активностима

   Осим што пишем књиге, такође водим радионице и учествујем у различитим пројектима, програмима и манифестацијама, а све у циљу развијања дечје маште, толеранције и осетљивости на друге и другачије. Често гостујем по школским и градским библиотекама у земљи и иностранству. Недавно сам схватила да међу библиотекарима имам највећи број пријатеља. Они су чувари књижевности за децу и младе. Они граде мостове између писаца и деце. Они су увек насмејани, стрпљиви, маштовити и спремни на акцију. Они личе на виле и вилењаке.
   Уживам у разговорима са децом и младима. Од њих човек увек има шта да научи. Дубоко верујем да ће на крају „добро” ипак победити. Ако ми кажете: „Ха-ха-ха па ти си наивна!”, мирно ћу вам одговорити да јесам. Наивног човека је лако преварити, али га је тешко увредити. Све има и добру и лошу страну, зар не?ж
   Аутор сам сценарија за дечју серију „Кукурику шоу” која се емитује у оквиру Дечјег програма на РТС-у. Уредница је Весна Видојевић-Гајовић, која такође пише књиге за децу. Редитељ је сјајни Филип Чоловић. Рад на овој серији отворио ми је сасвим нова врата у раду са децом и за децу. Екипа је величанствена. У току рада много је смеха и радости и то се осећа при гледању сваке епизоде.

   Посебно ми је значајно што сам један од организатора фестивала књижевности и илустрације за децу „Крокодокодил”, који је покренут 2013. године. Основна замисао фестивала је развијање читалачке публике на динамичан, систематичан и доследан начин. Друштва која се поносе књижевним успесима јесу управо она која имају пажљив и темељан систем формирања читалачких навика код деце и то од најранијег узраста. „Крокодокодил” управо томе тежи и то коришћењем различитих визуелних и аудио-материјала, као и драматургије, режије, декора и мизансцена.
   Резултат свега овога је мешавина фестивалског и позоришног догађаја, који је прилагођен осећају и ритму савременог детета. Уз централни програм одвијају се радионице за децу и предавања за одрасле. Досадашње теме су биле: однос писца и илустратора, хорор прича, домаће дечје књиге које су преточене у филмове, бајка и путовање. Наш стални сарадник био је драги Раша Попов, а међу гостима је подужи списак писаца и илустратора (Игор Коларов, Владислава Војновић, Дејан Алексић, Урош Петровић, Александар Палавестра, Добросав Боб Живковић, Растко Ћирић, Весна Моравић-Балкански...).

О значају читања

   Примећујем да данас чешће долази до неспоразума у комуникацији, него раније. Један од разлога је вероватно и брз темпо живота. Све мање времена имамо једни за друге. Зато мислим да су књиге веома важне. Без обзира на то којег су жанра, оне нам омогућавају да сазнамо како се у појединим приликама осећају друга бића, о чему размишљају, одакле долазе и куда су кренула. На тај начин их боље разумемо и мање осуђујемо. Читањем „ширимо кадар”, вежбамо концентрацију, оштримо чула, развијамо машту, учимо да формулишемо своје мисли и осећања. Зато је читање посебно корисно за децу и младе.
   У књигама они препознају себе, пријатеље, родитеље, наставнике, родбину. Потврђује им се да нису сами на свету, а да њихове бриге муче и остале вршњаке. И оно најважније, књиге их могу засмејати и развеселити. Па шта чекамо, зашто не читамо?!

О „Политикином Забавнику”

   Када сам била мала, једва сам чекала петак, јер почиње викенд и јер излази „Забавник”. Када сам одрасла, писала сам текстове за „Забавник”. „Забавник” је више пута објавио чланке о мојим књигама. Представљена је серија „Кукурику шоу” и неке моје акције у вези са очувањем животне средине. У „Забавнику” сам стекла пријатељице. То су новинарке Весна Софреновић, Мирјана Огњановић и Боба Делибашић. Ове године за књигу „Све је у реду” добила сам награду „Политикин Забавник”. Хвала „Забавнику” што растемо заједно.

О нечему врло личном

   У детињству сам била стидљива и ћутљива. Толико, да нисам смела да питам учитеља да идем у тоалет, па сам се једном чак и упишкила на часу. Када сам успаничено истрчала из учионице, учитељ је рекао ђацима:
   „Јасминки је сад довољно тешко. Ако је ви будете задиркивали, биће јој још теже. Покажите какве сте људине. Кад се врати у учионицу, правите се као да се ништа није догодило. Нека ово буде наша мала тајна.”
   У учионицу сам ушла мокре сукње и уплаканих очију. Међутим, у разреду нико није реаговао и ја сам одахнула. Праву причу чула сам много година касније. Немате појма колико сам захвална свом учитељу Радиши и својим другарицама и друговима из разреда. Овај догађај ушао је у књигу „Риба риби гризе реп”.

Биографија

   Јасминка Петровић пише књиге за децу и младе. Рођена је у Београду 1960. године, кад је цветао јасмин, па је тако и добила име. Као дете, била је веома богата. Осим родитеља имала је четири тетке, тројицу теча, две бабе, двојицу деда, шест сестара, једног брата, једног ујака, на десетине комшија, три пса, пет канаринаца и пун акваријум рибица. Данас се њено богатство знатно увећало. Има једног мужа, двоје деце, једну снају, два унука, шест сестрића, две сестричине, двадесетак блиских рођака, тридесетак пријатеља, једног црног и другог жутог пса. Кад би била дрво, Јасминка би била кестен, а кад би била вода, била би море.

(из књиге „Види чуда III”)

 

Књижевна награда ''Политикиног Забавника''

 

ДОСАДАШЊИ ДОБИТНИЦИ

Установљена 1979. године / награда се додељује 25. јануара 
(Дан Политике)
за претходну годину


За 1979. ГРОЗДАНА ОЛУЈИЋ
«СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ» Издавач,  МЛАДОСТ, Загреб
ЕНЕС КИШЕВИЋ
«МАЧАК У ТРАПЕРИЦАМА» Издавач, ШКОЛСКА КЊИГА, Загреб

За 1980. АНТО СТАНИЧИЋ
«ГАЛЕБОВО ГНЕЗДО» Издавач,  НОЛИТ, Београд

За 1981. ЉУБИША ЂОКИЋ
«ПОЗОРИШНЕ БАЈКЕ» Издавач,  ВУК КАРАЏИЋ, Београд

За 1982. ЈОЖЕ ХОРВАТ
«ОПЕРАЦИЈА СТОНОГА» Издавач, МЛАДОСТ, Загреб

За 1983. МИЛОВАН ВИТЕЗОВИЋ
«ШЕШИР ПРОФЕСОРА КОСТЕ ВУЈИЋА» Издавач,  ВУК КАРАЏИЋ, Београд

За 1984. ПАВАО ПАВЛИЧИЋ
«ТРОЈИЦА У ТРЊУ» Издавач,  МЛАДОСТ, Загреб

За 1985. ГРАДИМИР СТОЈКОВИЋ
«ХАЈДУК У БЕОГРАДУ» Издавач, ВУК КАРАЏИЋ, Београд

За 1986. ПАЛМА КАТАЛИНИЋ
«АЊА ВОЛИ ПЕТРА» Издавач,  МЛАДОСТ, Загреб

За 1987. ВЛАДИМИР СТОЈШИН
«ШАМПИОН КРОЗ ПРОЗОР» Издавач, ПРОСВЕТА, Београд

За 1988. ДАМИР МИЛОШ
«БИЈЕЛИ КЛАУН» Издавач,  МЛАДОСТ, Загреб

За 1989. ПЕТАР ПАЈИЋ
«МАШТА СВИХ ГАВРИЛОВИЋА» Издавач, ВУК КАРАЏИЋ, Београд

За 1990. БРАНКО В. РАДИЧЕВИЋ
«ПРИЧЕ О ЖИВОТИЊАМА» Издавач, ВЕСЕЛИН МАСЛЕША, Сарајево

За 1991. ВУК ЦЕРОВИЋ
«ХРАБРИ ДЈЕЧАК ДРОЊО» Издавач, НОЛИТ, Београд

За 1992. СЛОБОДАН СТАНИШИЋ
«ТАНГО ЗА ТРОЈЕ», Издавачи: ПРОСВЕТА, Београд и МИГП Војводина Бездан

 

За 1993. ДРАГАН ЛАКИЋЕВИЋ
«МАЧ КНЕЗА СТЕФАНА» Издавач,  БИГЗ, Београд

За 1994. МИРЈАНА СТЕФАНОВИЋ
«СЕКИНО СЕОЦЕ»,Издавач,  ИП ГИНКО, ГИНИС YУ

За 1995. БОРКА ЖИВИЋ
«МРМОР И БЕС» Издавач,  ПРОСВЕТА, Београд

За 1996. МИЛЕНКО МАТИЦКИ
«СВИРКА» Издавач, БМГ, Београд

За 1997. ДРАГАН ЛУКИЋ
«СВАКОДНЕВНЕ ПЕСМЕ» Издавач, СРЕМПУБЛИК,  Београд

За 1998. СВЕТЛАНА ВЕЛМАР-ЈАНКОВИЋ
«КЊИГА ЗА МАРКА» Издавач, СТУБОВИ КУЛТУРЕ,  Београд
ВЕСНА АЛЕКСИЋ
«ЈА СЕ ЗОВЕМ ЈЕЛЕНА ШУМАН» Издавач, ИП РАД, Београд

За 1999. ДРАГОМИР ЂОРЂЕВИЋ
«СЕЋА ЛИ СЕ ИКО» Издавач, ИП РАД Београд

За 2000. РАНКО РИСОЈЕВИЋ
«ИВАНОВО ОТВАРАЊЕ» Издавач, ЗАДУЖБИНА ПЕТАР КОЧИЋ,
Бањалука-Београд

За 2001. ВЛАДИМИР АНДРИЋ
«ПУСТОЛОВ» Издавач, Пословна јединица истрживања РТС-а, Београд

За 2002. ИГОР КОЛАРОВ
«АГИ И ЕМА» ГИК, Издавач, ЉУБОСТИЊА, Трстеник

За 2003. РАДИВОЈ БОГИЧЕВИЋ
«У ТРКУ ЗА ЈЕЛЕНОМ» Издавач, АРОДНА КЊИГА,  Београд

 

За 2004. ДЕЈАН АЛЕКСИЋ
«ПУСТОЛОВИНЕ ЈЕДНОГ ЗРНА КАФЕ»
Издавач, ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ И НАСТАВНА СРЕДСТВА, Београд

За 2005. МИОДРАГ ЗУПАНЦ
«БАЈКА ИЗ БУЏАКА»
Издавач, ПЛАТО, Београд

За 2006. ДАНИЈЕЛ ИЛИЋ
«REX MUNDI»
Издавач, ИП ФИЛИП ВИШЊИЋ, Београд

За 2007. ЉУБИВОЈЕ РУШУМОВИЋ
«ТРИ ЧВОРА НА ТРЕПАВИЦИ» Издавач ТЕН 2002. д.о.о. , Београд

За 2008. МОШО ОДАЛОВИЋ
«ГДЕ ЈЕ ЛАМПИНО ДЕТЕ» ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ И НАСТАВНА СРЕДСТВА,  Београд

За 2009. МИНА С. ЋУРЧИН И БРАНИСЛАВ С. ОГЊЕНОВИЋ
«ЈАГОРЧЕВИНА И ДРУГЕ ПРИЧЕ»  Ауторско издање, Београд

За 2010. МИЛЕНКО БОДИРОГИЋ
«ПРОГНАНА БИЋА»  ОРФЕЛИН, Нови Сад

За 2011. годину: ИГОР КОЛАРОВ
«КУЋА ХИЉАДУ МАСКИ»  Издавачки студио ''ЧЕКИЋ'', Београд

 

За 2012. годину: ЛИДИЈА НИКОЛИЋ
«БУВЉЕ ХВАТАЛИЦЕ» Издавачки студио ''ЧЕКИЋ'', Београд

 

За 2013. годину: УГЛЈЕША ШАЈТИНАЦ
«ЧАРНА И НЕСВЕТ» Издавачки студио ‘’ПЧЕЛИЦА’’ из Чачка   /  35. пут

 

За 2014. годину: СИМЕОН МАРИНКОВИЋ
«СТИЛСКЕ ИГРЕ» Издавач ‘’КРЕАТИВНИ ЦЕНТАР’’, Београд

ДЕЈАН АЛЕКСИЋ
«ЦИПЕЛА НА КРАЈУ СВЕТА» Издавач ‘’КРЕАТИВНИ ЦЕНТАР’’, Београд


За 2015. годину: ИВАНА ЛУКИЋ « (НЕ) ПИТАЈ МЕ КАКО САМ»
Издавач
'‘’КРЕАТИВНИ ЦЕНТАР’’, Београд

За 2016. годину: ВЛАДИСЛАВА ВОЈНОВИЋ «АВРАМ, БОГДАН, ВОДУ ГАЗЕ»
Издавач ''СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК'', Београд