Прочитај, проскитај - ИТАЛИЈА

КИНЕСКИ ЛАВ ЧУВА ВЕНЕЦИЈУ

Бронзану статуу крилатог лава са Трга Светог Марка направили су Кинези у 7. веку, показују најновија истраживања

Девет узорака с упечатљиве скулптуре подвргнуто је спектрометријском испитивању да би се одредила размера једињења присутних у бронзи, легури бакра и калаја. А пошто је у грађи садржано и мало олова, још је важније утврдити геолошко порекло ових метала.
   Тако су стручњаци, поредећи изотопе хемијских елемената на три тоне тешком Венецијанском лаву са светским базама података, сузили обруч: бронзана грађа потиче из долине реке Доњи Чанг, данашње Јангце, која протиче кроз источну Кину, богату рудама гвожђа, бакра, цинка и злата.
   Захваљујући овом открићу, и историчари уметности су напокон разјаснили вишевековне недоумице у вези с неуобичајеним стилским решењима која красе крилатог лава. Ово вајарско дело, наиме, не личи на остала створена у ренесансној Европи, па је његова сличност с уметношћу коју је неговала кинеска династија Танг развејала све недоследности. Штавише, облик и оштећења на скулптури несумњиво потврђују да је реч о такозваном џенмушоу – чувару гробнице.
   Лавља глава и грива, шиљате уши, раширена крила – све ове особине имају статуе хибридних митских бића које су правили вајари и каменоресци из атељеа на двору кинеског цара Тајцунга (598–649). На врху главе се чак виде „ожиљци” који указују на то да је скулптура некада имала рогове, али су накнадно уклоњени.
   Откуд онда џенмушоу на северној обали Апенинског полуострва? Спрега археометалуршких и историјских података каже да су га у 13. веку, преко Пута свиле, донели млетачки трговци Николо и Мафео Поло, отац и стриц светског путника Марка Пола. Браћа су се, у ствари, успостављајући трговачке постаје до Азије, 1266. године обрела у граду Даду (данашњем Пекингу). Ту ће провести наредне четири године, на Кублај-кановом двору.
   Видевши бронзаног Чувара гробнице, два Европљанина која дотад никада нису видела лава пожелела су да ту чудесну и моћну животињу учине симболом Млетачке републике, пратиоцем Светог Марка. Статуу су послали кући у деловима. По повратку су задужили месног ковача да је састави, па су се рогови вероватно тако загубили.