Ово можда нисте знали

КАКВИ ЋЕМО БИТИ?

Људско тело се стално мења. Ево какви бисмо могли да постанемо кроз неколико хиљада година...
 

MАЊЕ ЗУБА

Из нараштаја у нараштај вилице се смањују (наши преци имали су и те како јаче и веће зубало). Већ сада двадесетак одсто људи нема умњаке, а у будућности ће се они вероватно потпуно изгубити.

НИЈЕ МОЗАК НЕГО МОЗГИЋ

Да бисмо се од неандерталаца и кромањонаца развили у разумне и паметне сапијенсе, и мозак је морао да расте и да се развија. Међутим, не само да је престао да се увећава него се и смањује (још пре 20.000 година спао је са 1500 на 1300 кубних центиметара). Можда ће се у будућности његова запремина још више смањити, пошто већ сада користимо вештачку интелигенцију да памти и „мисли” уместо нас.

МИРИШЕ НА ... НИШТА

Не ослањамо се много на чуло мириса да бисмо преживели. Према једном истраживању с Универзитета Вејн, већ сада развијамо генске мутације због којих нам слабе пријемници за мирис.

СВЕТ СТАРАЦА

Животни век се знатно продужио у последњих сто година захваљујући напретку медицине и прехрамбене индустрије. Очекује се да ће 2050. већина људи живети 78,1 годину, а та цифра постајаће све већа у наредним вековима.

ВИШЕ ВРЕМЕНА ЗА ДЕЦУ

Како будемо дуже живели, старији ће бити и узраст у којем заснивамо породицу. Уколико медицина довољно напредује, биће много више мајки које рађају у четрдесетим.

ОБЛИЈИ У СТРУКУ

Од 1990. године до данас удвостручио се број гојазних људи у свету. Ако наставимо да једемо храну богату угљеним хидратима и мастима и мало да се крећемо, постаћемо знатно облија врста.

СВЕ НОГАТИЈИ

Према бројним истраживањима, већина нас данас носи ципеле за број веће од оних које су носиле наше прадеде и прабабе. Једног дана неће бити необично да жене купују патике број 45.

ЗДРАВИЈЕ СРЦЕ

Стивен Стернс, професор еволутивне биологије на Унивезитету Јејл, тврди да ћемо постати отпорнији на срчане болести и дијабетес. Срце ће боље подносити недостатак бављења спортом и лошу исхрану.

ГОРОСТАСНА РАСА

Виши смо од својих предака, а људи су нарочито порасли у последњих 200 година (на пример, у Холандији је просечна висина већа за чак 20 центиметара). Вероватно ће једног дана већина светског становништа бити висока као данашњи кошаркаши.

МЛИТАВИЈИ МИШИЋИ

Пре развоја земљорадње наши преци водили су веома напоран живот. Требала им је знатно већа мишићна маса да израђују алате, иду у лов, подижу склоништа. Пошто ће нам опстанак све мање зависити од њих, имаћемо мање мишића.

ГЛАТКА КОЖА

Много пре него што се развио савремени човек, његови преци изгубили су крзно, које им је покривало цело тело – постало им је вруће. А убудуће? Било би лепо да сачувамо барем косу, јер нас она чини привлачнијима.