Балкански Стоунхенџ

ЗВЕЗДАНО КОКИНО

Наши преци су пратили небеска тела још
у бронзаном добу,а једна древна опсерваторија
налази се баш на Балкану

Кокино, налазиште у данашњој Северној Македонији, на 1000 метара надморске висине, у општини Старо Нагоричане, тик уз српску границу, старо је око 3800 година. Јединствено је по сложеним каменим обележивачима исклесаним у вулканском камену андезиту којима се пратило кретања Сунца и Месеца и правио лунарни календар.
   Две главне платформе постављене су тако да је једна више од друге за 19 метара, при чему се на доњој налазе четири огромна камена окренута ка истоку. Они су служили вођама тадашње заједнице – или, вероватније, свештеницима – да посматрају како светло пролази кроз отворе на камену и да тачно бележе померања небеских тела у време летњег и зимско солстиција и пролећне и јесење равнодневице.
   Налазиште Кокино, сматрају археолози, било је обредно стециште. Наиме, сазнања о сменама годишњих доба припадници ове заједнице одашиљали су до околних насеља високим пламеном, обавештавајући их да је дошло време за сетву, орање и жетву.
   Археолошки налази – поготову посуђе и оружје – указују на дуготрајну насељеност овог подручја. Заједница је повезивала небеске и космичке појаве с обредима, примењујући астрономију не само да би задовољила практичне потребе него и да би ојачала друштвени и верски положај својих старешина. Поравната обележја на каменој опсерваторији са Сунцем и Месецом јасно показују да су располагали знањем о кретању небеских тела.

Овдашњи лунарни календар био је заснован на циклусима од 19 година, са дванаест месеци у првих дванаест и тринаест месеци у преосталих седам.
Налазиште је заштитио Унеско, што потврђује његов културни и научни значај, а археолози и антрополози настављају да проучавају платформе како би боље разумели обичаје давних заједница. Кокино је величанствен пример људске домишљатости и способности да посматрају и измере природне и космичке циклусе, миленијумима повезујући небо, земљу и друштво.