Живот пише драме

УЈЕД НЕЧУЈНЕ ЗВЕЧАРКЕ

Док је лежао у трави, помишљао је да је можда и јефтино прошао. Можда отров звечарке изазива само повраћање? Није био свестан да код њеног уједа постоји само једно правило.

 

Кад су се Кајл и Турин Дикмен одлучили да крену у још једну пустоловину, њихов син Бриџер тек је био напунио два месеца. Није ово било ништа необично, с обзиром на то да је Кајл снимао документарне филмове о природи. Доживео је да нагази на отровницу у Белизеу, да га у Конгу држе на нишану, као и да једва избегне ујед крокодила на Папуа Новој Гвинеји. Ни Турин није заостајала, пошто се бавила климатским променама. Пропутовала је цео свет, с посебним освртом на највеће могуће забити. Било је потпуно природно да двомесечног сина поведу са собом на најобичније камповање. Бар су тако мислили.
   Из свог дома у Новом Мексику, САД, преко Орегона, упутили су се ка Националном парку Јосемити у Калифорнији. Кајлов старији брат Герет тамо је био задужен да се брине о растињу. Са женом Ерин, такође ботаничаром, живео је у прерађеном вагону. Тог 22. априла 2017. године тамо су се нашли и њихови родитељи. Желели су да виде унука.
   Сутрадан је Герет предложио да се заједно прошетају по дивљини. Видео је поља пуна цвећа, па је штета да пропусте такав призор. Пентрали су се пет километара изнад градића Форесте. Герет и Ерин би често застајкивали и осталима показивали најразличитије цвеће. Знали су сваки цвет готово у латицу.

 

Нешто пре поднева доспели су до водопада. Турин се зауставила да преповије Бриџера на оближњем камену. Остали су то искористили како би се мало одморили. Повадили су сендвиче, Ерин је легла поред моста. Њен урлик прекинуо је идилу:
   – Звечарка!
   Кајл је осетио као да га је нешто ћушнуло по зглобу десне ноге. Погледао је наниже, довољно да види како нешто браон и велико гмиже кроз траву. Онда се онесвестио.
   Када је дошао себи, није успео да сузбије нагон за повраћањем. Схватио је да су родитељи поред њега, да разматрају како да га извуку одатле. Мајка му је била медицинска сестра у Хитној помоћи преко три деценије. Отац деценијски спасилац. Само, ниједно од њих никада није морало да се носи с уједом звечарке.
   Док је лежао у трави, помишљао је да је можда и јефтино прошао. Можда отров звечарке изазива само повраћање? Није био свестан да код њеног уједа постоји само једно правило. Време је кључно. Од тога колико минута или сати прође од уједа до убризгавања противотрова, зависе и последице. Да ли ће то бити само неугодно поподне у болници? Да ли ће нешто морати да се ампутира? Или је смрт неизбежна?
   Кајл је повраћао сваких неколико минута. Није могао да се суздржи. За то време Герет је већ јурио ка градићу. Успут је покушавао да ухвати сигнал мобилне телефоније и позове помоћ. На карти је место код моста деловало лако доступно возилима хитних служби. Испоставило се да је било све осим тога. Два пожара нешто раније опустошила су околину и неке делове пута учиниле непроходним. Када је коначно ухватио сигнал, диспечерка Хитне помоћи наредила му је да настави ка Форести и буде водич екипи која се спремала да крене.
   До тада, Кајл је већ озбиљно крварио. Из две рупице које су направили зуби змије шикљала је крв, разређена од отрова. Имао је осећај као да му нога гори. Био је у неком чудном стању, повраћао је без престанка. Једва је успео да прозбори да склоне Бриџера. Као у магли помислио је да не жели да га син гледа како умире. Турин се измакла с дететом. Из даљине је гледала како њен муж немоћно стиска руке родитеља.
   Герет је трчао ка Форести. Дошао је до нечега у чему је једва препознао мост. Ватра је протутњала преко грађевине. Само су метални делови остали читави. Испод је био набујали поток. Застао је. Није долазило у обзир да покуша да га прегази. Однеће га бујица. Зато мора преко остатака конструкције моста. Скочио је и дочекао се на једном носачу. Одатле је нека шипка водила до другог. Успентрао се на њу и полако, центиметар по центиметар, напредовао до другог носача. Успео је да се пребаци на трећи, па на другу обалу.

Касније је неко срачунао да је Герет претрчао више од три километра за деветнаест минута. Није морао до града. Срео је Џејсона Монтоју, највештијег спасиоца у парку. Овај се одмах по позиву упутио ка Кајлу. Смирио је Герета речима да стиже и хеликоптер. Организовали су и неколико добровољаца, који су пешке напредовали ка месту где је лежао Кајл. За сваки случај, ако хеликоптер из неког разлога не буде могао да га извуче.
   Испоставило се да је то и те како било потребно. Тек што је полетео, пилот је приметио да нешто није у реду с мотором. Био је принуђен да се врати. Други хеликоптер је био на задатку, далеко одатле. Тешко да ће стићи на време. Механичари су прионули на посао. Коначно, хеликоптер је поново полетео око 1 и 15 после подне.
   Герет и Џејсон су у амбулантном возилу хитали ка Кајлу. На путу им се испречио балван. Да све буде горе, када је покушао да га обиђе, возач се заглавио у блату. Три болничара су одлучили да немају када да чекају да се возило извуче. Узели су опрему и кренули узбрдо. Герет и Џејсон с њима.
    Један од болничара добацио је Герету торбу с опремом. Кренули су узбрдо. Кад су дошли до спаљеног моста, болничари су се само окренули. Нису смели да ризикују. Герет није желео да се препире. Разумео их је. Ако се оклизну, готово је и са Кајлом. Сви су потрчали ка другом мосту, километар даље.
   Када су коначно стигли до Кајла, чак су и болничари занемели пред призором. Кајл је лежао скинутих панталона. Нешто раније почела је и дијареја. Отац и мајка су га превртали с бока на бок, у зависности од ситуације. Био је блед, обливен знојем. Јечао је од бола. Крв је и даље текла, само што су по телу почели да се појављују и подливи.
    Болничари су почели да претурају по торбама. Противотрова није било. Неко се досетио да је неколико доза употребљено годину дана раније, а да залихе нису допуњене. Морали су да раде с оним што им је било при руци. Подвезали су рану, убризгали му лекове за заустављање мучнине и против болова. Прикачили су му инфузију. Кајл је осећао да му је лакнуло. Болови су намах уминули. Лекови су деловали.

Чим се мало смирио, ставили су га на носила и кренули у спуст. Када су му ставили наочаре за сунце, успео је да се насмеје. Схватио је ово као најаву да хеликоптер стиже, па желе да му заштите очи.
    Нешто касније, сви су били на месту предвиђеном за слетање хеликоптера. Онда је поново све кренуло по злу. Џејсон Монтоја је открио да не може да дозове пилота. Литице су ометале сигнал. Да све буде горе, Герет је спазио црни дим у близини.
   Отишао је да извиди. Нешто даље букнуло је растиње. Чуо је како Кајл поново урла. Лекови против болова престајали су да делују. Утом су зачули звук ротора. Хеликоптер је био близу.
   Герет се узверао на неку стену и коначно ухватио сигнал. Пилот је јављао да не може да слети, ометао га је дим. Мораће Кајла да однесу до другог места. Уследила је трка ка заравни удаљеној неколико стотина метара. Болничари су се спотицали о камење, Кајл је јечао при сваком наглом покрету. Неколико пута је мало недостајало да се суноврати с носила. Ипак, успели су. Из летелице је спуштена носиљка, укрцали су човека у агонији. Неколико секунди касније већ је био на путу ка болници.
   Нешто касније лекари су се мењали поред Кајлове постеље. И готово сви су коментарисали да је то или први ујед звечарке који су видели или онај најгори. Кајлова нога је мењала боју. И тако све док нису стигли из Центра за контролу тровања. Противотров који су донели одрадио је своје. Неколико дана касније Кајл је коначно могао да кревет замени столицом. Макар на неколико десетина минута. Све док су му у посети Турин, Бриџер и остатак породице.

Број: 3567 2020.
Аутор: Н. Б.