Забавников ЗОО

ТРИ СРПСКЕ ОТРОВНИЦЕ

Пролеће је, што значи да се многе животиње, па и змије, буде из зимског сна. Како да препознате отровницу?

Свако ко у шетњи природом или можда у сопственом дворишту наиђе на змију има само једно питање. Да ли је отровна? Склони смо томе да помислимо како су све змије опасне, а њихов ујед смртоносан и да је најбоље убити их на лицу места. Што је сигурно, сигурно је. Многе од ових предрасуда према змијама потичу из незнања. Не умемо добро да их разликујемо, не познајемо им ни станиште ни навике, а нисмо ни добро обавештени о томе колико је њихов отров заиста опасан. У Србији живи свега десет врста змија: седам безазлених из породице смукова (Colubridae) и три отровнице из породице љутица (Viperidae), а то су поскок (Vipera ammodytes), шарка (Vipera berus) и шарган (Vipera ursinii).

Чувај се рога!

   Најраспрострањенија и најопаснија змија у Србији је поскок. Могли бисте да га сретнете било где, будући да живи и на великим надморским висинама (до 2.000 метара) и у равници и да му одговарају сува осунчана станишта попут клисура и камењара, али и шуме и ливаде. Обично је дугачак између 50 и 70 центиметара, премда понеки примерци достижу дужину од једног метра.
   Тешко ћете га у трен ока препознати само по боји: мужјаци су најчешће сиви, са израженом тамном цикцак шаром дуж тела, женке смеђе или наранџасте са мање видљивом шаром, али боје могу доста да се разликују у зависности од поднебља у ком змија живи. Оно по чему се поскок разликује од свих осталих змија у Србији јесте јасно видљив рог на врху главе. За сада научници нису открили сврху ове израслине, осим можда да нас упозори да се налазимо у друштву веома опасне зверке.
   Истина је да је отров поскока убојит, да уништава крвне плочице што може да изазове унутрашње крварење и да, уколико се благовремено не пружи лекарска помоћ, често долази до смртног исхода, поготово код деце и старијих особа. Међутим, поскок није насилан, никада не напада први и обично вам најпре шиштањем стави до знања да је узнемирен. Размислите и сами. Храни се малим животињама попут птица, сисара и других гмизаваца од којих неке само прогута, а неке најпре онеспособи отровом. Будући да је људско тело за њега превелик залогај, нема никаквог разлога да се устреми на човека, осим у самоодбрани. Покушај да га убијете могао би скупо да вас кошта.

Пљосноглава опасница

  На први поглед, шарке прилично подсећају на поскоке. Иста им је просечна дужина (50 до 70 центиметара) и сличне су боје: мушјаци су сиви, женке црвенкасто-смеђе и припадници оба пола имају тамну цикцак шару дуж тела. Може да се деси и да шарка због меланизма (вишка тамног пигмента) буде потпуно црна.

КАКО ИЗБЕЋИ ЗМИЈУ

Боље је спречити него лечити, па зато у шетњи подручјем у ком има змија треба да се придржавамо одређених мера опреза.

- Носите дуге ногавице и чврсту обућу.

- Понесите штап којим ћете лупкати испред себе и шарати по лишћу и тако упозорити на своје присуство. Змије не чују, али осећају подрхтавање тла.

- Ходајте полако. Ако трчите, нећете им дати времена да се склоне.

- Кад угледате змију, станите и умирите се. Успаничени и нагли покрети могли би да је узнемире. Ако крене према вама, одгурните је штапом. Никако немојте да је тучете и гађате камењем.

   Препознаћете је по пљоснатој овалној глави и реду белих крљушти на горњој вилици. Одговарају им хладна и влажна станишта у близини мочвара или храстових шума, а у Србији је њихово присуство забележено у близини Обедске баре, на Фрушкој гори и на Вршачком брегу.
   Стручњаци тврде да је отров шарке још убојитији од поскоковог, али ипак није велика опасност по човека. Како је то могуће? Иако њене жртве (гуштери, жабе, птице и мали сисари) угину у трен ока, количина отрова коју убризга у крвоток није довољно велика да усмрти човека.

Гризе као осица

   Није лако наћи се очи у очи са шарганом. Морали бисте да одете у шетњу планинским пашњацима, и то на Шар-планини или Проклетијама, будући да су то једина два места у Србији на којима је забележено његово присуство. Шарган је дугачак између 30 и 50 центиметара (најмања је љутица у Европи), али по свему осталом подсећа на своје отровне рођаке: има ону тамну цикцак шару дуж тела, а боја му је сива или смеђа. Препознатљив је по дебељушкастој грађи и уској овалној глави чији врх красе три крупне крљушти. Храни се углавном зрикавцима и скакавцима. Могао би да вас уједе у самоодбрани, али је његов отров веома слаб, као да вас је убола пчела или оса. Могуће је, а то важи за отров свих змија, да његов ујед изазове јаку алергијску реакцију. 

Шта ако уједе

   Чак и ако вас угризе змија отровница, то уопште не мора да значи да је у ваш крвоток убризгала мало свог убојитог отрова. Постоји и нешто што се зове суви ујед, кад вам змија својим оштрим зубићима стави до знања да јој не прија ваша близина. Опасан ујед препознаћете по размаку између две убодне ранице (између шест и десет милиметара колико износи одстојање између отровних зуба), као и по другим знацима који се јављају убрзо након напада: крварење, отеченост, црвенило, бол и утрнулост.


             Своје научно име, Vipera ursinii, шарган је добио по италијанском природњаку Антонију Орсинију (1788–1870)

У највећем броју случајева змија уједе за руку или ногу, али ако се некако дочепа врата или главе, то може да буде веома опасно јер је одатле пут отрова до животно важних органа много краћи. У том случају јављају се знојење, малаксалост, убрзано дисање, дијареја, повраћање и губитак свести.
   Можда сте на филму видели како одважни господар прашуме исисава отров из ране неке даме у невољи, али у стварности то уопште није препоручљиво. У устима често има раница кроз које би отров могао да доспе у крвоток. Најбоље је исцедити отров прстима до појаве сукрвице, а ако сте далеко од неког насељеног места, требало би и пажљиво да подвежете руку или ногу. То се ради тако што се широко парче тканине веже изнад места уједа (не превише чврсто), а подвез се повремено попушта како заустављање крвотока не би изазвало додатне потешкоће. Угризена особа треба да мирује да би се смањио број откуцаја срца и успорила размена материја. Рану немојте сећи или палити, само ћете поспешити крварење, али можете да је оперете топлом водом која уништава отров. Серум против змијског отрова може да да искључиво лекар.