Мале тајне великих мајстора

КАКО ПОБЕДИТИ СТВАРНОСТ

Није више довољно знати да напишете есеј о књижевном делу које сте прочитали, нити да израчунате синусе и косинусе. Морате да научите да пливате кроз море статистичких података, да пишете прозу за Твитер и да се снађете у новом распореду снага у друштву.
 

ВАНДРЖАВНА ДИПЛОМАТИЈА

Зашто је потребна?

Свет се мења. Масе следе нове вође који нису обавезно и државници.

Желите ли да знате ко ограничава вашу слободу говора, приватност, дружење и трговање? Не упирите прстом у владу и закон. Усмерите се ка „Мајкрософту”, „Еплу”, „Фејсбуку”, „Гуглу” и другим великим предузећима која данас пишу правила игре и исцртавају границе друштва.

Од архаичних племенских заједница до међународних предузећа, од приватних удружења до криминалних кланова, од верских покрета до паравојних јединица – читав низ организација данас се надмеће (и често засењује) владе држава у којима бораве. Немају престонице и изборне јединице. Немогуће их је заплашити или приволети уобичајеним тактикама.

Међутим, то не значи да је дипломатија замрла. Напротив, надмудривање с њима захтева сличне вештине као преговарање с ратоборним народима. Неопходно је разумети деоничаре и савезнике којима челници полажу рачуне. Треба упознати културу из које потичу да би се разумело и предвидело њихово понашање. Важно је распитати се о економским, политичким и верским интересима које заступају.

Моћ је увек у рукама оног ко може да омогући стабилност, трговину и правду. Успешне вође нуде повластице члановима својих удружења – заједницу којој ће припадати, зараду, обуку у новим вештинама и осећај поретка. Треба прво разумети механизме којима стичу оданост својих чланова, чак и ако је циљ подривање тог система. Важно је проучити начине којима могу да се освоје душе и умови припадника ових међународних група.
 

СТАТИСТИЧКА ПИСМЕНОСТ

Зашто је потребна?

Стичемо погрешне представе о свету на основу бројева и схватања вероватноће.

Наш свет обликује растућа статистичка неписменост. Страхујемо од ствари за које је мала вероватноћа да ћемо од њих погинути, а занемарујемо стварне опасности. Препуштамо се варљивости пробадања у стомаку, које нам постепено умањује способност да правилно одмеримо стварни ризик према могућој добити. Последице осећамо свуда, од куповања хране, преко обављања посла, до гласања на изборима.

Ствари се све више погоршавају. Верујемо статистичким резултатима непроверених истраживања за 35 одсто више него што је то било у доба наших родитеља. (Та бројка је у ствари потпуно измишљена. Видите како је лако?) Одакле долазе сви ти бројеви које лаковерно прихватамо, памтимо и понављамо? Ко их израчунава и како? Како их је могуће погрешно протумачити и манипулисати њима да се произведе жељени утисак? Због ових и сличних питања треба је проучити статистику и научити како да је употребљавате у своју корист.
 

ИСТРАЖИВАЊЕ ТРАЋЕЊА

Зашто је потребно?

Непотребни губици највише угрожавају производњу. А траћења има на све стране.

Кад покушавају да процене колико је држава здрава, економистима је довољно да одреде колико је тога проћердано на различите начине. Ђубре није једини вид траћења (мада га има доста). Годишње се улудо изгубе милијарде евра док запослени траће време у превозу или на бесмисленим састанцима. Висока стопа незапослености још један је вид траћења – расположива радна снага која није искоришћена за производњу нечег кориснијег.

Ђубре је, наравно, природна ствар. Подједнако је неминовно и да људи губе време током кога би могли да учине нешто корисно. Треба да научимо зашто се то дешава, како да смањимо губитке и отпад и ситуацију преокренемо у своју корист.

Треба се угледати на инжењере, економисте и индустријалце који траже нове начине за смањење губитака. На пример, „паметни” мерачи показују људима колико тачно струје троше њихови уређаји. Кад потрошачи енергије постану свесни своје потрошње, смање је.

НОВИ ОБЛИЦИ ПИСАЊА

Зашто је потребно?

Знате да напишете проницљив есеј, али умете ли да га сабијете у 140 слова?

Некад се под писањем подразумевало распоређивање речи смисленим редоследом да би биле одштампане мастилом на целулозном остатку дрвета. Књижевник је писао за људе с надом да ће његова запажања оставити трајан траг у повести. Данас се под писањем подразумева све и свашта, од промене статуса на „фејсу” у једном реду, до трактата од 10.000 речи на блогу. Данас читаоци нису само људи, већ и рачунарски алгоритми. Циљ данашњих писаца није бесмртност, већ тренутно приклањање вечно променљивим трендовима.

Никад у повести човечанства није било толико могућности за писање, али оне захтевају вештине о којима Његош и Андрић нису могли да сањају. Данашњи писци морају да привуку читаоце/посетиоце сајтова детаљношћу и дубином. Морају истовремено и да сабију своје мисли, да их обогате сликом и звуком да би се порука пробила до дремљивих читалаца пред екраном. Морају да напишу изазовну ставку на „Википедији” која ће друге посетиоце подстаћи да је мењају и проширују, обезбеђујући тако да почетна замисао допре до што ширег круга људи.

Улога писца такође се променила. Раније се сматрало да писац треба да буде непристрасан. Међутим, данас је идентитет аутора обавезан састојак. Читаоци морају да верују да им нудите јединствен и веродостојан поглед на свет. Тон и лични печат поново су кључни део писања. Најуспешнији творци блогова јесу они који су код читалаца створили утисак да имају увид у изворне, непрерађене мисли.

Писање данас подразумева и савладавање метатекста, скривеног дела интернет-стране који „читају” претраживачи и на основу тога рангирају сајт у резултатима претраге. Писање за ову кибернетску читалачку публику одређује како, где и да ли ће уопште ваше речи неко прочитати. Победничка тактика подразумева подилажење јединственим укусима различитих друштвених мрежа – најутицајније публике. Будите јасни, забавни и оставите простора другима да нешто допишу.