ПЕТКОВДАН - 13. децембар 2024.

ДОДИРИВАЊЕ ЉУДСКЕ ДУШЕ

На данашњи дан 1944. године умро је руски сликар Василиј Кандински

Руски сликар Василиј Васиљевич Кандински, православац и пионир апстрактног сликарства, био је подједнако грађанин Немачке и Француске, црпећи надахнуће из сваке од ових култура. Дете из богате московске породице трговаца чајем, после развода родитеља у Одеси похађа класичну гимназију, уз приватне часове музке и цртања. На Московском универзитету завршио је право и економију, уз понуду катедре за Римско право у естонском Тарттуу. Успут је сликао, почевши око тридесете године. Од 1896. године студирао је у Минхену примењену уметност, а пар година касније, у Севру се одушевљавао експресионизмом. Тих година дивио се Монеу, Вагнеру и мадам Блавацки, а 1909. године постао је и члан Теозофског друштва.
   Од 1908. године његов животни и уметнички пут смирују се у баварском градићу Мурнау, уз сапутницу Габријелу Минтер и искорак ка апстрактном сликарству и „Плавом јахачу”, једној од најважнијих слика у повести европског сликарства. (Минтерова је у тој Руској кући остала и кад су се разишли, и у њеном подруму успешно сачувала многе слике које су нацисти током рата тражили.)

Први светски рат провео је у Швајцарској и Русији, али је после Октобарске револуције, сарадње с Анатолијем Луначарским и оснивања Музеја културе сликарства у Москви, са захвалношћу прихватио позив свог колеге Валтера Гропијуса да буде професор у уметничкој школи Баухаус, од 1922. до 1933. године, када су нацисти затворили школу. Убрзо је уследио сусрет с америчким милионером Соломоном Гугенхајмом, који је мало по мало, откупио 150 слика Василија Кандинског.
   Нацизам у Немачкој натерао је Кандинског 1933. године да оде у Француску. На срамној изложби „дегенерисане уметности” 1937. године нацисти су отели чак 57 његових слика. Последњих једанаест година живота провео је у Француској, а ту је 1939. године настала права синтеза његовог уметничког деловања: „Композиција Девет” и „Композиција Десет”. Умро је у Нејиу на Сени 1944. године.
    Његова невероватна сликарска интелигенција изнедрила је нагласак на унутрашњи значај боја, као и уметничко одређење геометрије – тачка је праелемент, оплодња празног простора. Хоризонтала је хладан, носећи темељ, ћутљив и „црн”. Вертикала је активна, топла, „бела”. Слободне линије су покретне, „плаве” и „жуте”, а боје су добиле облик: плаво – круг, црвено – квадрат, жуто – троугао. У даљој потреби за апстракцијом у покушају додиривања људске душе, Кандински је и своја дела разврстао у импровизације, импресије и композиције. Уметничко дело није се више тих година посматрало као суштински предметно, већ као самосталан организам, раван природи која се „изражава” само облицима и бојама.
Свита „Слике са изложбе” Модеста Мусоргског изведена је у Десау 1928. године, на сцени коју је осмислио Кандински као синестезију – свеопшти склад облика, боја и музике. Модерна технологија омогућила је 2015. године да се на истој сцени анимацијом рекреирају елементи позорнице и синхронизују с музиком.
    Аукцијске куће „Кристи” и „Садеби” повремено продају по неко дело Кандинског, кад баш морају. Последња астрономска сума за једно његово платно из 1935. године усрећила је кућу „Кристи” са 23,3 милиона долара.

… И ЈОШ ПОНЕШТО

1204.    умро Мајмонид, шпански рабин и филозоф

1642.    Холанђанин Абел Тасман открио Нови Зеланд

1784.     умро Семјуел Џонсон, енглески песник и лексикограф

1797.     рођен немачки песник Хајнрих Хајне

1810.     рођен наш писац, песник и владика Никанор Грујић

1877.     краљ Милан Обреновић објавио рат Османском царству

1931.     умро наш филолог Ђорђе Магарашевић

1969.     архиепископ Макариос III постаје први председник Кипра

2003.    амерички војници заробили ирачког председника Садама Хусеина