Живот пише драме

ЗАГЛАВЉЕН У ОБЛАЦИМА

Баден је повремено гледао у каквом је стању навигатор. Док је млатарао рукама, било је јасно да је жив. И то је било нешто. Укључио је радио и тражио помоћ.

Тај 9. јул 1991. године био је један од уобичајених дана на америчком носачу авиона „Абрахам Линколн”, усидреном у Персијском заливу. Пилоти су се спремали на тренажне летове. Тако и поручник Марк Баден и његов навигатор, поручник Кит Галагер. Потоњем је био двадесет и шести рођендан, а то ће бити и његово јубиларно стото слетање на палубу носача авиона.
   Баден је био поприлично нервозан. Неколико дана раније, два авиона су се сударила у ваздуху. Добио је А6 „интрудер”, преправљен у летелицу за допуњавање горива у ваздуху. На све то, на авиону је било написано његово име, испод саме кабине. А насупрот ономе што се види у филмовима, амерички пилоти не лете увек на авионима означеним личним именима.

   Када су коначно ушли у кокпит, Баден је проверио све показатеље. Притиснуо је сву дугмад и прекидаче. Иако су механичари све проверили пре него што је авион уопште подигнут на палубу, пилот је желео да буде сигуран. Све је било у реду. Одвезао је авион до краја писте и додао гас. Неколико секунди касније прелетео је преко краја палубе и винуо се на задатак. Морали су да допуне други авион у ваздуху.

Необичан звук

   Ова верзија А6 „интрудера” разликовала се од основног типа тако што су са ње скинути радари и опрема за бомбе, како би се поставили додатни резервоари и опрема за претакање у ваздуху. Нешто од борбених функција је остало, али му је главни задатак био да служи као авио-пумпа. И Баден и Галагер су сада заузимали положај како би им пришао други авион.
   Када су били у близини циља, поново су проверили све показатеље. Испоставило се да постоји неки квар у једном од резервоара. Искусни пилот Баден схватио је о чему се ради. Нешто је запушило одвод у резервоару. Ништа страшно, дешавало се и раније. Баден је решио да ништа не ризикује, већ да мало „протресе” авион. А остало је још времена до сусрета с ловцем коме је гориво било неопходно.
   Попео се на 3.000 метара, потом нагло спустио. Осетио је како му тело у једном тренутку готово лебди изнад седишта. Требало би да је то отпушило и одвод. Сказаљке су показивале да је све у реду. Онда је зачуо некакав необичан звук. „Бенг” је одјекнуло негде иза његових леђа.
   Нагли пад притиска у кабини и налет ветра натерао је Бадена да погледа о чему се ради. Очекивао је да иза себе види Галагерово лице. А угледао је његова колена. Брзо је схватио о чему се ради. Поклопац кабине је био на месту, али је плексиглас био поломљен. Из ко зна ког разлога, Галагер је излетео из кабине. Горњи део тела му је био ван кабине. Био је заглављен у поклопцу.
   Навигатор Галагер је могао да види само кацигу свог пилота, и то када би спустио поглед. У тренутку је схватио да буквално јаше авион који лети брзином од преко две стотине чворова. Урлајући ветар му је стргао маску и шибао га по лицу. Као да је покушавао да пије из ватрогасног црева, под пуним притиском. Рукама је покушавао да додирне груди. Махинално, схватио је. Борио се за ваздух. За сваки дах.
   За то време, Баден је покушавао да схвати шта мора да уради и шта се догодило. Од другог је брзо одустао, није желео да губи време. Мора да успори. Смањио је гас и спустио закрилца. У нападу панике, притиснуо је сигурносни прекидач. Авион је сместа успорио. Баден се одважио да погледа ка Галагеру. Ветар га је и даље шибао и бацакао, као да је био крпена лутка. Није могао да помери главу, очигледно се борио за ваздух.
   Галагерово лице било је потпуно изобличено услед удара ветра. Образи и очи су му били надувени. Мишићи врата били су потпуно затегнути. Изгледало је застрашујуће. А тачно је стомаком био наслоњен на крхотине плексигласа, које су остале на поклопцу кабине. Биле су оштре као жилети. И у сваком тренутку су могле да пробуразе Галагера. Ово је схватио и Баден. Никакво нагло заустављање није долазило у обзир, како Галагер не би стомаком налетео на крхотине. Само, то је једини начин слетања на носач. Качење куком за сајлу развучену преко палубе. Како онда? Мислиће о томе када буде време. Сада мора да стигне до носача, а да му копилот успут не испадне.

Брод мења правац

   Галагер се једва одржавао при свести. Био је готово слеп. Као да је сваког тренутка ударао у зид воде. Ништа није видео, ништа није чуо, само урлање ветра. Схватио је да се гуши. Некако је успео да прозбори:
   – Не желим да умрем!
   Баден је повремено гледао у каквом је стању навигатор. Док је млатарао рукама, било је јасно да је жив. И то је било нешто. Укључио је радио и тражио помоћ. Заправо, да што пре слети на носач. Није прошло ни неколико секунди, а из звучника је одјекнуо звук контролора лета:
  – Спуштај се, све је чисто!
  С дозволом да слети, Баден је покушавао да лети колико год да је могуће спорије, а да авион не падне као камен. Галагер је дивље млатарао ногама. Баден је свако мало осећао ударце у своје седиште. Није било битно, само док је жив. Само, с таквим ударима ветра, плашио се да навигатор неће издржати још дуго. Биће насмрт изубијан. Буквално.
   Поново је одјекнуо глас контролора лета. Тражио је процену стања. Баден је само успео да промуца да су у кабини само још Галагерове ноге. Тек онда је схватио како то мора да звучи онима на броду. Свеједно, контролор га је разумео. Потврдио је да је палуба чиста и спремна за слетање. Обавестио је и авионе у близини да имају ванредне околности и да нико не покушава да слети, макар још неколико минута.
   Баден је авион приближио броду. Онда се следио. Схватио је да Галагер више не млати ногама. Један брз поглед ка несрећном навигатору натерао га је да се усредсреди на слетање. Галагерова глава почивала је на рамену. По свему судећи, врат му је био сломљен.
   Што је био ближе површини воде, то се ветробран више маглио. Нису помагали ни уређаји за одмагљивање. Баден таман што је кренуо да се одвеже од седишта и руком очисти стакло, када је угледао брод који је нагло скретао удесно. Опсовао је, одустао од брисања, кад је већ морао да мења правац. А они доле усмерили су брод у правцу ветра, како би Бадену олакшали слетање.
   Полако се приближио палуби. Није желео да додатно повреди Галагера, у случају да је овај још жив. Загледао је оне крхотине плексигласа. Наликовали су комплету касапских ножева. И сви су били уперени у стомак његовог навигатора. Плашио се тренутка када ће кука авиона да ухвати сајлу на палуби. Такав трзај је могао у тренутку да га пресече на пола. Зато је морао да се закачи на прву сајлу, по сваку цену.
   Две секунде пошто су точкови додирнули палубу, Баден је претрнуо. Схватио је да је кука промашила сајлу. Подигао је нос авиона, како би кука била ниже. Уследио је трзај, прилично благ. Кука је ухватила следећу сајлу.
   Пилот је искључио моторе и осигурао авион. Док је излазио из кабине, додирнуо је навигаторову руку. Као да се опраштао. Овај је у том тренутку прозборио:
   – Јесмо ли слетели?
   Освестио се чим су слетели. И грдно изненадио што се налази на писти уместо да пролази кроз рајска врата, док му машу давно покојни чланови породице.
   Баден се готово срушио на палубу. Ускоро су стигли и болничари. Пажљиво су ослободили Галагера из поклопца кабине. Тек онда су схватили колико је имао среће. У кабини га је држала само једна гуртна падобрана, које је случајно запела за испуст на седишту. Иначе би га одавно тражили у мору. Једино је незгодно било то што није могао да слави тај дан као други рођендан. Када му је већ био онај први.

Број: 3583 2020.
Аутор: Н. Б.