2022
ЗАБАВНИКОВA НАГРАДА ОЛИВЕРИ ЗУЛОВИЋ
44. најбоље перо „Политикиног Забавника”
ДОБИТНИЦА, ЊОМ САМОМ
Желела сам пре свега да напишем причу о пријатељству, али да је испричам из душе младог човека
Када размишљамо о пријатељству, намећу нам се и друге важне, како их зову, опште теме, о којима најчешће мислимо из ципела одраслих. Мене је одувек занимао други угао. Mожда и не толико због самог угла, колико због тога што ме је занимало како касније та искуства стварају одрасле људе. Рецимо, како ће децу обележити бол кроз који су прошла, како и због чега постају храбра; шта доприноси њиховом грађанском пркосу.
Писала сам у краткој форми и верујем да су ми форма, велике животне теме и угао посматрања донели необичне читаоце који се не разликују по старосној доби.
Неко је рекао да сам писала за одрасле који нису хтели да одрасту – тако су се сви читаоци нашли на пола пута.
Заједничко онима који воле ову књигу, без обзира на старосну доб, јесте осетљивост.
Нешто о Љубици и Љуби
Књига прича причу о двоје тинејџера, Љуби и Љубици, који постају пријатељи у тренуцима у којима им се обома у породици дешавају велики ломови.
Љуба живи са родитељима који не могу да нађу заједнички језик и одлучују да свако за себе љубав нађе на другом месту. Љубица се суочава са мајчином болешћу.
Обоје покушавају да нађу себи сврху у дружењу које се заснива на шпијунажи комшија догледом, кроз светларник зграде.
Доглед је њихов мали прозор у туђе животе који споља делују савршено, али други поглед открива и друге истине. Један прозор, односно збивања која посматрају воде их у пустоловину у којој постају и мали јунаци.
Сви ликови у књизи су стварни. И има их свуда око нас.
Љубица је девојчица из које су потекле све храбре жене које имају став и немају намеру да пристану на споредне улоге у друштву.
Љубица су активисткиње, мајке које саме брину о својој породици, нежне другарице. Све те жене биле су мале Љубице, док је Љуба дечак који је, баш као и Љубица, рано упознао бол, а којем је пријатељство помогло да кроз њега прође и постане најбоља верзија себе.
Љуба су другари који нас не остављају на цедилу, сви они људи који су ту и кад идемо у пустоловину и кад нисмо ни за шта осим да са неким ћутимо.
Нит која повезује главне јунаке јесте то што једно због другог постају бољи. Тако је то у другарству; о томе како нас пријатељство чини бољим људима пише чак у старом акадском „Епу о Гилгамешу”.
ЈА, ОЛИВЕРА
Датирам из средине друге половине прошлог века. Рођена сам у Краљеву, а одрасла у Љубљани, тако да то у просеку даје један солидан Београд.
За мене као девојчицу са потребом да буде примећена и да у нечему будем изнад просека писање је било пут. У писању прича и школским признањима која су их пратила нашла сам утеху за неке друге недостатке. Кад сам одрасла и изградила други живот, писање ми је помагало да сачувам тренутке до којих ми је стало. Као што други чувају фотографије, тако сам ја чувала записе. То чиним и данас.
Градила сам каријеру у банкарству, што ми је донело пуно сјајних искустава. Ту сам изблиза гледала како се свет у којем живимо мења. Посебно је важно то што сам кроз посао упознавала људе од којих сам учила и бивала све боља.
Умем да „енглезирам”, солидно галопирам – за све године јахања само сам једном пала са коња. Одлично спремам пасуљ, са коленицом и без ње. Волим да се дружим са необичним људима. Мој син Огњен мисли да сам океј.
„Приручник за солидан живот” моја је прва објављена књижевност.
Љуба постаје храбрији и отворенији, а Љубица захваљујући њему има осећај да негде припада. Обоје су на свој начин „аутсајдери”, а верујем да многи и међу одраслима памте какав је то осећај.
Нешто о родитељима и поука у покушају
Готово да је научно доказано да су родитељи само људи и да још нису створени савршени родитељи. Ова чињеница је доста сложена у животу, али сви треба да разумемо да је живот некад запетљан и да пробамо да опростимо родитељима. Такође је важно да никад не заборавимо да станемо на страну слабијих од себе, а да се све може преживети ако имамо макар једног правог пријатеља.
Другарство је реч која никада неће изаћи из моде.
ЈЕДНОГЛАСНО
Књига Оливере Зуловић „Приручник за солидан живот” („Лом”) 44. је добитник Књижевне награде „Политикиног Забавника” за најбоље дело намењено младима објављено на српском језику у 2022. години.
Жири у саставу: Ирена Шпадијер (председник), професор Филолошког факултета у Београду, Ана Ђурић Констракта, архитекта и музичка уметница, Петар Арбутина, извршни директор у „Службеном гласнику”, Милорад Милинковић, филмски редитељ, и Петар Милатовић, у име Редакције, одлуку је донео једногласно. У њиховом образложењу се, поред осталог, каже:
„Књига Оливере Зуловић ’Приручник за солидан живот’, особене стилско-реторичке фактуре, приказује истовремено рефлексивну лепоту и трагику одрастања. Оригинално и непосредно, интимни свет главних јунака у односу на свакодневицу, генерацијске и социјалне релације и разлике, динамични и духовити коментари граде свет универзалне метафорике, чинећи да овај ’Приручник’ постане истинска генерацијска књига у којој ће се препознати млађи и старији читаоци.”
Од 44 књиге приспеле на овогодишњи конкурс, у ужи избор ушли су и следећи наслови: „Стрипотерапија” Ане Петровић („Креативни центар”), „Милан, Весна и једна кућа тесна” Јелене Вукић („Службени гласник”), „Бајке, првих седам” Уроша Петровића („Лагуна”), „Декатон, почетак рада” Владимира Мартића („Кодекс”) и „Био једном један страх” Јовице Тишме („Лагуна”).
Награда је свечано уручена добитници 25. јануара, на Дан „Политике”. Спонзор награде је ОТП банка.
Књижевна награда ''Политикиног Забавника''
ДОСАДАШЊИ ДОБИТНИЦИ
Установљена 1979. године / награда се додељује 25. јануара
(Дан Политике)
за претходну годину
За 1979. ГРОЗДАНА ОЛУЈИЋ
«СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ» Издавач, МЛАДОСТ, Загреб
ЕНЕС КИШЕВИЋ
«МАЧАК У ТРАПЕРИЦАМА» Издавач, ШКОЛСКА КЊИГА, Загреб
За 1980. АНТО СТАНИЧИЋ
«ГАЛЕБОВО ГНЕЗДО» Издавач, НОЛИТ, Београд
За 1981. ЉУБИША ЂОКИЋ
«ПОЗОРИШНЕ БАЈКЕ» Издавач, ВУК КАРАЏИЋ, Београд
За 1982. ЈОЖЕ ХОРВАТ
«ОПЕРАЦИЈА СТОНОГА» Издавач, МЛАДОСТ, Загреб
За 1983. МИЛОВАН ВИТЕЗОВИЋ
«ШЕШИР ПРОФЕСОРА КОСТЕ ВУЈИЋА» Издавач, ВУК КАРАЏИЋ, Београд
За 1984. ПАВАО ПАВЛИЧИЋ
«ТРОЈИЦА У ТРЊУ» Издавач, МЛАДОСТ, Загреб
За 1985. ГРАДИМИР СТОЈКОВИЋ
«ХАЈДУК У БЕОГРАДУ» Издавач, ВУК КАРАЏИЋ, Београд
За 1986. ПАЛМА КАТАЛИНИЋ
«АЊА ВОЛИ ПЕТРА» Издавач, МЛАДОСТ, Загреб
За 1987. ВЛАДИМИР СТОЈШИН
«ШАМПИОН КРОЗ ПРОЗОР» Издавач, ПРОСВЕТА, Београд
За 1988. ДАМИР МИЛОШ
«БИЈЕЛИ КЛАУН» Издавач, МЛАДОСТ, Загреб
За 1989. ПЕТАР ПАЈИЋ
«МАШТА СВИХ ГАВРИЛОВИЋА» Издавач, ВУК КАРАЏИЋ, Београд
За 1990. БРАНКО В. РАДИЧЕВИЋ
«ПРИЧЕ О ЖИВОТИЊАМА» Издавач, ВЕСЕЛИН МАСЛЕША, Сарајево
За 1991. ВУК ЦЕРОВИЋ
«ХРАБРИ ДЈЕЧАК ДРОЊО» Издавач, НОЛИТ, Београд
За 1992. СЛОБОДАН СТАНИШИЋ
«ТАНГО ЗА ТРОЈЕ», Издавачи: ПРОСВЕТА, Београд и МИГП Војводина Бездан
За 1993. ДРАГАН ЛАКИЋЕВИЋ
«МАЧ КНЕЗА СТЕФАНА» Издавач, БИГЗ, Београд
За 1994. МИРЈАНА СТЕФАНОВИЋ
«СЕКИНО СЕОЦЕ»,Издавач, ИП ГИНКО, ГИНИС YУ
За 1995. БОРКА ЖИВИЋ
«МРМОР И БЕС» Издавач, ПРОСВЕТА, Београд
За 1996. МИЛЕНКО МАТИЦКИ
«СВИРКА» Издавач, БМГ, Београд
За 1997. ДРАГАН ЛУКИЋ
«СВАКОДНЕВНЕ ПЕСМЕ» Издавач, СРЕМПУБЛИК, Београд
За 1998. СВЕТЛАНА ВЕЛМАР-ЈАНКОВИЋ
«КЊИГА ЗА МАРКА» Издавач, СТУБОВИ КУЛТУРЕ, Београд
ВЕСНА АЛЕКСИЋ
«ЈА СЕ ЗОВЕМ ЈЕЛЕНА ШУМАН» Издавач, ИП РАД, Београд
За 1999. ДРАГОМИР ЂОРЂЕВИЋ
«СЕЋА ЛИ СЕ ИКО» Издавач, ИП РАД Београд
За 2000. РАНКО РИСОЈЕВИЋ
«ИВАНОВО ОТВАРАЊЕ» Издавач, ЗАДУЖБИНА ПЕТАР КОЧИЋ,
Бањалука-Београд
За 2001. ВЛАДИМИР АНДРИЋ
«ПУСТОЛОВ» Издавач, Пословна јединица истрживања РТС-а, Београд
За 2002. ИГОР КОЛАРОВ
«АГИ И ЕМА» ГИК, Издавач, ЉУБОСТИЊА, Трстеник
За 2003. РАДИВОЈ БОГИЧЕВИЋ
«У ТРКУ ЗА ЈЕЛЕНОМ» Издавач, АРОДНА КЊИГА, Београд
За 2004. ДЕЈАН АЛЕКСИЋ
«ПУСТОЛОВИНЕ ЈЕДНОГ ЗРНА КАФЕ»
Издавач, ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ И НАСТАВНА СРЕДСТВА, Београд
За 2005. МИОДРАГ ЗУПАНЦ
«БАЈКА ИЗ БУЏАКА»
Издавач, ПЛАТО, Београд
За 2006. ДАНИЈЕЛ ИЛИЋ
«REX MUNDI»
Издавач, ИП ФИЛИП ВИШЊИЋ, Београд
За 2007. ЉУБИВОЈЕ РУШУМОВИЋ
«ТРИ ЧВОРА НА ТРЕПАВИЦИ» Издавач ТЕН 2002. д.о.о. , Београд
За 2008. МОШО ОДАЛОВИЋ
«ГДЕ ЈЕ ЛАМПИНО ДЕТЕ» ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ И НАСТАВНА СРЕДСТВА, Београд
За 2009. МИНА С. ЋУРЧИН И БРАНИСЛАВ С. ОГЊЕНОВИЋ
«ЈАГОРЧЕВИНА И ДРУГЕ ПРИЧЕ» Ауторско издање, Београд
За 2010. МИЛЕНКО БОДИРОГИЋ
«ПРОГНАНА БИЋА» ОРФЕЛИН, Нови Сад
За 2011. годину: ИГОР КОЛАРОВ
«КУЋА ХИЉАДУ МАСКИ» Издавачки студио ''ЧЕКИЋ'', Београд
За 2012. годину: ЛИДИЈА НИКОЛИЋ
«БУВЉЕ ХВАТАЛИЦЕ» Издавачки студио ''ЧЕКИЋ'', Београд
За 2013. годину: УГЛЈЕША ШАЈТИНАЦ
«ЧАРНА И НЕСВЕТ» Издавачки студио ‘’ПЧЕЛИЦА’’ из Чачка / 35. пут
За 2014. годину: СИМЕОН МАРИНКОВИЋ
«СТИЛСКЕ ИГРЕ» Издавач ‘’КРЕАТИВНИ ЦЕНТАР’’, Београд
ДЕЈАН АЛЕКСИЋ
«ЦИПЕЛА НА КРАЈУ СВЕТА» Издавач ‘’КРЕАТИВНИ ЦЕНТАР’’, Београд
За 2015. годину: ИВАНА ЛУКИЋ « (НЕ) ПИТАЈ МЕ КАКО САМ»
Издавач '‘’КРЕАТИВНИ ЦЕНТАР’’, Београд
За 2016. годину: ВЛАДИСЛАВА ВОЈНОВИЋ «АВРАМ, БОГДАН, ВОДУ ГАЗЕ»
Издавач ''СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК'', Београд
За 2017. годину: ЈАСМИНКА ПЕТРОВИЋ «СВЕ ЈЕ У РЕДУ»
Издавач ‘’КРЕАТИВНИ ЦЕНТАР’’, Београд
За 2018. годину: СТЕФАН ТИЋМИ «ЈА САМ АКИКО»
Издавач ‘’ЛАГУНА’’, Београд
За 2019. годину: СОЊА ЋИРИЋ «НЕЋУ ДА МИСЛИМ НА ПРАГ»
Издавач ‘’ЛАГУНА’’, Београд
За 2020. годину: АЛЕКСАНДРА ИВАНОВИЋ «ЦРНА ПТИЦА»
Издавач ‘’КРЕАТИВНИ ЦЕНТАР’’, Београд
За 2021. годину: МИЛКА КНЕЖЕВИЋ-ИВАШКОВИЋ «ТАРАКАН »
Издавач ‘’ННК Интернационал’’, Београд
Коментари (0)