ЖИВОТ ПИШЕ ДРАМЕ

ТАКСИСТА

Арора није смео да се одвезе даље. Решио је да остане, макар док се онај друг не појави. Није губио девојчицу из вида.

Таксиста из Оксфорда у Енглеској Сатбир Арора уобичајено је почео смену тог 20. фебруара 2017. године. Крстарио је улицама града, надајући се да ће неко да га заустави. Нека девојчица стајала је на тротоару и махала. Сатбир ју је приметио и зауставио се. Отворио је врата, девојчица је ушла у кола.
   Таксиста је помало оклевао када му је рекла одредиште. Железничка станица у Глостеру удаљена је седамдесетак километара. Вожња ће потрајати макар сат времена. Загледао се у девојчицу. Деловало је да нема више од тринаест година. Била је обучена у школску униформу. Изгледала је забринуто, што је Арори у глави одмах упалило лампице за узбуну. Није знао шта није у реду, али је знао да је нешто сумњиво. Свеједно, прихватио је вожњу и већ су јездили ка излазу из града.

Таксиста је био свестан да га се не тиче избор одредишта његове муштерије. Његово је да ћути и вози. Ипак, нешто му није дало мира. Често бацао је поглед у ретровизор. Девојчица се врпољила на задњем седишту.
   Арора је у тренутку постао свестан о чему се вероватно ради. Њени родитељи не знају где је, још мање где се упутила. Ако и знају где иде, сигурно је слагала за разлог. Док су му се такве мисли ројиле по глави, девојчица је деловала све забринутије.
   Како би мало разбио тешку тишину, покушавао је да заподене разговор. Питао је девојчицу зашто се упутила тако далеко од куће. То је било уобичајено за таксисту на дужим путевима. Необавезним разговором би прекраћивао време и себи и муштерији. Само, девојчица је упорно избегавала да одговори. Као да није обраћала пажњу на питање, занета у своје мисли. Ћутала је. Арора није имао намеру тек тако да одустане. Бесомучно ју је запиткивао о одредишту и, још важније, разлогу зашто се упутила ка другом граду. Поготово га је занимало следеће одредиште. Куда је намерила даље, пошто је он одвезе до железничке станице у Глостеру?

Девојчица је коначно проговорила. Њени одговори само су у Арори распирили још већу сумњу. Упорно је скретала поглед, одговарала што је општије могла. Где иде? У Глостер. Где ће после? Негде, с другом. Није рекла ни име дотичног, ни било какав детаљ. Таксиста ју је онда упитао да ли њени родитељу знају где је и где се упутила.
   Девојчица је врдала, упорно избегавала директан одговор. Тврдила је да треба да се види са другом. И ни речи више. Арора је био сигуран да нешто крије. Шта год да је, није добро.
   Таксиста је био и те како свестан тога да нема право да тражи било какве личне податке од муштерија. Ипак, осећао је да је ово изузетак. Није умео да објасни зашто, али је некако знао да је девојчица у опасности. Што је она више ћутала, то је био сигурнији да је у праву. Није више смео да наваљује, да се девојчица не би потпуно затворила.

Што су били ближе станици у Глостеру, девојчица је била све узнемиренија. Таксиста је размишљао да ли да јој уопште допусти да изађе или да једноставно окрене возило и одвезе је кући.
   Утом су стигли на станицу. Девојчица је из аутомобила некога тражила погледом. Арора је поново питао кога тражи, ко то треба да је сачека. Поново је добио одговор да чека друга. Платила је, узела ранац и изашла из возила.
   Арора није смео да се одвезе даље. Решио је да остане, макар док се онај друг не појави. Није губио девојчицу из вида. Она је цупкала, нервозно ходала у кругу од неколико метара. То га је само учврстило у намери да остане све док се не увери да је на сигурном. Можда се брине без разлога? Свеједно, не мрда одатле док неко не дође по њу.
   Таксиста је одлучио да своје сумње подели са женом. Позвао ју је, објаснио о чему се ради. И њој се такво понашање чинило крајње сумњивим. Зато је од мужа затражила да позове девојчицу. Ако она поприча с њом, можда се и отвори. Таксиста је позвао девојчицу и пружио јој мобилни телефон. Мало је оклевала, али је ипак пришла.
   Арорина жена поставила је праву бујицу питања. Готово да девојчици није дозволила да врда. Мала се у почетку бранила, као да се затварала још више. Жена ју је благо прекорила што не говори истину. То и мајчински тон као да су преломили нешто. Девојчица је коначно признала да њени родитељи немају појма о томе где је. Додала је и да је јако нервозна. Плаши се.
   Арора није оклевао, него је позвао полицију. Док је чекао да стигне патрола, девојчица је причала. Онај пријатељ заправо је неко кога је упознала преко интернета. Представио се као њен вршњак, позвао је у провод. Не, није га никада видела, само неке фотографије.
    Док се Арора прегањао с девојчицом, један човек се унезверено шетао по станици у Глостеру. Реч је о двадесетчетворогодишњем Сему Хјуингсу. Чврсто је стезао ранац у руци, зверао по гомили. Као да је неког тражио. Када је приметио два полицијска возила која су се зауставила испред станице, кренуо је да бежи. Крајичком ока видео је да неки човек и девојчица излазе из таксија и прилазе полицајцима. Још више је убрзао.
   Док је девојчица објашњавала полицајцима шта се десило и откуд она ту, Арора се нечега досетио. Затражио је њен телефон, да позове „пријатеља” с интернета. Мало је оклевала, али му је пружила телефон.
   Док се Хјуингс удаљавао са станице, телефон му је зазвонио. Нагонски се јавио, без икаквог размишљања. Тек када се успоставила веза, схватио је шта је урадио. Брзо је прекинуо. Није било поновног позива.

Полицајци су се брзо растрчали по станици и околним локалима. Тражили су снимке с надзорних камера. На једном су уочили мушкарца који се стреловито удаљавао. Телефон му је био у рукама свега неколико секунди. Време се поклапало с Арориним позивом. Брзо су сазнали да се ради о Хјуингсу. Преко базних станица утврдили су да се телефон у то време био у подручју станице. Све се слагало.
   Кад су загребали мало даље, остали су згрожени. С тог телефона Хјуингс је приступао разним форумима у мрачним деловима интернета. Нико нормалан тамо не би забасао. Увек се понављало неколико речи. Деца, и на крају педофилија. Хјуингс је на таквим форумима нашироко излагао своје планове да омами, киднапује и напослетку силује неко дете.
   Полицајци нису губили време на формалности око налога за претрес. Одмах су му провалили у стан и ставили лисице. Током претреса открили су ранац. Испоставиће се, онај који је носио на станици. Унутра су била два ножа, бочица седатива и лепљива трака. Довољно да га отера пред судију. Потом и на озбиљну робију.
   Сатбир Арора је нешто касније знатижељним новинарима открио да је непосредно пре случаја с девојчицом прошао обуку за помоћ људима у невољи. Један део обухватао је и процену нечије угрожености. Очигледно је добро савладао градиво .