112 година Дана жена

СНАЖНИ НЕЖНИ ПОЛ

Уједињене нације прогласиле су 1975 године. 8. март за Међународни дан жена и почеле званично да га обележавају

Пут до равноправности био је дуг. Жене су од памтивека биле у подређеном положају. У очима древних мушкараца оне нису биле способне да лове и бране нејач, већ се од њих очекивало да рађају и подижу потомке, успут обрађујући земљу с које се убирала летина.       

      Античка обесправљеност

    Чак ни мудре главе нису у жени виделе биће равно мушкарцу. Грчки филозоф Платон (427–347 п. н. е.) сматрао је да је мушкарац директни потомак богова, да његова душа постаје звезда, а Аристотел (384–322 п. н. е.) је говорио за жене да су нижа бића, мање вредне, створене тек за спремање хране и мушкарчеве потребе у постељи. Ни стари Римљани нису имали бољи став, било да је реч о њиховим сапутницама или кћеркама. Жене су остављане, замењиване, даване другим мушкарцима.
    Средњи век донео је још једну, можда најстрашнију, невољу. Зна се да је половином 17. века више од 50.000 жена проглашено вештицама и усмрћено после незапамћеног мучења.
    Новије доба само наизглед је било боље. Жене и даље нису имале право гласа, приступ јавним установама, право на посао и пристојну зараду. Зато су се Клара Цеткин (девојачко Ајзнер) и њене храбре истомишљенице бориле за основна људска и политичка права жена.

   Кларина „Једнакост”

   Клара Ајзнер рођена је 5. јула 1857. године у сеоцету Видерау у Саксонији. Немачком царевином, уједињеном 1871. године, владали су Фридрих Вилхелм I из краљевске куће Хоенцолерн и канцелар Ото фон Бизмарк. У царевини није било много разумевања за социјалистичке замисли. Социјалистичка радничка партија чији су оснивачи били Фердинанд Ласал, Аугуст Бебел и Вилхелм Либкнехт, укинута је 1878. године, управо када јој се прикључила и Клара Ајзнер. Као и многи други социјалисти и револуционари морала је да се склони из Немачке. Побегла је прво у Цирих а потом у Париз, где се укључила у стварање Социјалистичке интернационале. У Паризу је узела и презиме свог љубавника, Осипа Цеткина, руског левичара с којим је имала два сина.
     У том најплоднијем раздобљу политичког активизма борила се и за права жена. Основала је женски социјалдемократски покрет у Немачкој и од 1891. до 1917. године била је уредница женског часописа „Једнакост”. Први Међународни дан жена организовала је 1911. године. Као међународни празник Уједињене нације су 8. март почеле званично да обележавају 1975. године.
    Иако празник данас изгледа помало старомодно, треба имати у виду да су трудничко боловање, иста плата за исти рад, право гласа и ограничење рада жена у ноћној смени у многим земљама још недостигнути идеали, а у другима резултат вишедеценијске борбе, као и да је цивилизована Швајцарска, земља по чијем је узору и Србија кројила свој први устав, право гласа женама дала тек 1972. године.

                                                 Непоколебљивост идеје

     Током Првог светског рата Клара Цеткин је, заједно с Карлом, сином Вилхелма Либкнехта, Розом Луксембург и другим активистима, одбацила могућност примирја с владом, не пристајући да рат буде изговор за престанак борбе за права радника. Између осталих антиратних активности, Клара Цеткин је 1915. године у Берлину организовала Међународну конференцију жена социјалиста. Током рата је неколико пута била хапшена.

ПРАВО ГЛАСА

   У време између два светска рата, у Краљевини Југославији, жене нису гласале али им право на глас није било ускраћено тадашњим Уставом. Међутим, изборни закон није предвиђао право гласа за жене.
   Када је 1929. године Александар Карађорђевић завео диктатуру и забранио рад политичких партија, забрањен је и рад Женске странке.
   По окончању Другог светског рата, у августу 1945. године, на основу Закона о бирачким списковима, а потом и Уставом Федеративне Народне Републике Југославије из јануара 1946. године, жене су изједначене с мушкарцима у свим областима друштвеног живота.


     До 1917. године била је у Социјалдемократској партији Немачке, а затим се придружила Независној социјалдемократској партији Немачке и њеном најлевљем крилу, Спартакистичкој лиги која је јануара 1919. године успела да изведе краткотрајну комунистичку револуцију у Берлину. Роза Луксембург и Карл Либкнехт убијени су и бачени у реку, уз десетине других револуционара. Од остатака спартакиста створена је Комунистичка партија Немачке. Клара Цеткин била је члан Централног комитета КП Немачке и њен посланик у Рајхстагу од 1920. до 1933. године, током трајања Вајмарске републике. Од 1921. до 1933. године била је и члан Извршног комитета Коминтерне.

***

    У августу 1932. године, као најстарији посланик Рајхстага, имала је повластицу да отвори заседање скупштине. Свој поздравни говор искористила је да позове раднике да се уједине у борби, овај пут против фашизма. После изрежиране паљевине Рајхстага 1933. године Адолф Хитлер је забранио Комунистичку партију и Клара Цеткин одлази у прогонство, последњи пут, у Совјетску Русију. Умрла је у Архангелском, месташцету у околини Москве, 1933, у 76. години. Сахрањена је у Некрополи Кремаљских зидина, међу великанима Октобарске револуције. Одликована је Орденом Лењина и Орденом Црвене заставе.

Број: 3709 2023.
Аутор: С. Лазић