Живот пише драме

С ОБЛАКОДЕРА У НОВИ ЖИВОТ

Статистике показују да пад с трећег спрата преживи око 50 одсто људи. Пад с десетог  кобан је у скоро 100 одсто случајева. Ово је прича о перачу прозора који је понирао 47 спратова и остао жив.

После вишегодишњег искуства на послу за који неки кажу да је опасан колико и екстремни спортови, Алсидес Морено наставио је да ради с истим жаром. Осећао се корисно када би облакодер од више десетина спратова чистио од врха до подножја, свестан да се многи људи не би усудили да буду на његовом месту, пре свега због страха од висине. Показало се да су Алсидес и његов млађи брат Едгар уигран тим, а у великом граду као што је Њујорк, где се солитери срећу на сваком ћошку, имали су посла током целе године.
    Као и другим радницима који посао обављају на отвореном, браћи Морено од свих годишњих доба најмање је пријала зима. Ипак, и поред изузетно ниске температуре, 7. децембра 2007. године запутили су се на Менхетн, на Апер Ист Сајд. Тог дана задатак им је био да оперу прозоре на облакодеру „Солоу тауер”. Лифтом су дошли до врха зграде с 47 спратова. Као и много пута раније, попели су се на скелу широку пет метара и почели с чишћењем. Ништа није указивало на то да су на корак од велике несреће. Једина тешкоћа била је хладноћа која им је ледила крв у жилама.
    Обично би им физички напор помогао да се бар мало загреју, али овог пута посао је био прекинут напречац. Зачуо се злослутан звук с леве стране скеле на којој је био Едгар. Браћа су стигла да виде како кабл попушта, а затим се све одиграло као у филму. Кабл се покидао и Едгар је пао у понор, с висине од 144 метра. Верује се да је пропадао брзином од скоро 200 километара на сат, пре него што је слетео на ограду у уској уличици. Остао је на месту мртав.

Тек што му је допрло до свести каква је судбина задесила његовог млађег брата, Алсидес се и сам нашао у безнадежном положају. Попустила је и његова страна скеле. Као и Едгар, падао је великом брзином. Пролазници који су запањено гледали шта се дешава, били су сигурни да му нема спаса. Исто су помислили и ватрогасци који су пронашли његово тело на гомили искривљеног метала.
    Неким чудом, Алсидес је још давао знакове живота. У руци је стискао опрему која се користи за управљање скелом. Не само да је био свестан, већ је у једном тренутку, по сведочењу спасилаца, покушао да се осови на ноге. Спречили су га у томе јер нико није могао да зна колико је повређен пре него што га прегледа лекар. Носили су га опрезно, као љуску јајета. Један погрешан корак био је довољан да убије човека који је пре само неколико минута пао с 47. спрата.

Због озбиљних повреда и прелома, Морена су по доласку у болницу убацили у вештачку кому. Сломио је ребра, десну руку, обе ноге, задобио повреде мозга, стомака, кључне кости и грудног коша. Лечење је трајало дуго, али лекари нису одустајали. За њих је Морено био медицинско чудо и зато су на све начине покушали да га врате у нормално стање. Пробудио после више операција и трансфузија крви на Божић 2007. године. Поред њега је била супруга Росарио. То што са њом није био Едгар, био је знак да брат није преживео кобан пад.
    Алсидес и поред свег напора није успео да се сети ужасних тренутака када је почео да понире с врха облакодера. Ум му је био помућен од изненађења и страха. Стручњаци сматрају да је тако и боље. Језиве слике само би га прогањале и додатно отежале опоравак. Било је довољно што га је опседао осећај кривице. Није умео да одговори на питање зашто је нека виша сила одлучила да он преживи а да његов брат изгуби живот. Алсидесова деца била су уверена да је отац и даље с њима зато што је добродушан човек који никоме није пожелео зло. Ипак, није му било лако да се ослободи гриже савести. На крају је прихватио оно што му се десило као другу шансу коју му је Бог пружио, можда зато што за њега има неки план.

После несреће Алсидес је добио велику новчану надокнаду. Истрагом је утврђено да опрема за скелу није прописно одржавана, као и да моторизовани каблови који су спајали скелу са зградом нису били причвршћени како ваља. Нажалост, никаква новчана надокнада није могла да умањи његову тугу због губитка брата.
    Њих двојица заједно су решили да промене живот деведесетих година прошлог века када су се из родног Еквадора преселили у САД. Заједно су кренули у потрагу за бољим условима за живот и тако су и завршили на скели. Алсидес је тек после три године успео да се помири с губитком члана породице. Имао је осећај да је изгубио дете јер је Едгар био млађи од њега.
    По изласку из болнице бројни ожиљци на телу остали су као подсетник на несрећу, али су му и давали снагу да настави даље. Најгоре је прегурао. Због тешких повреда које је претрпео, његово тело је ослабило. Више не може да трчи, али захвалан је Богу што и даље може да хода. Пад му није улио страх од висине. Био би спреман да поново ради као перач прозора када би био способан. Алсидес данас с породицом живи у Финиксу у Аризони. Топлије време боље утиче на његове оштећене кости.

Истражитељи не могу са сигурношћу да објасне како је Морено успео да се извуче. Неки стручњаци верују да је опрема коју је стискао преузела највећи део ударца, а могуће је и да га је успорила у паду. То су само претпоставке. Једино је сигурно да је несрећа потпуно променила његов однос према ближњима. Раније је мислио да је довољно да им обезбеди храну и дом. После трагедије научио је да треба да ужива у свакој секунди проведеној с породицом.