Живот пише драме

РВАЊЕ С КРАЉЕВСКОМ КОБРОМ

Змија се батргала. Клизава од воде и јака, лако се истргла из стиска човека. Јурнула је ка унутрашњости цеви, а вођа спасилаца за њом.

На југу Тајланда убрзано се крчи прашума и граде насеља. Ничу истоветне куће, асфалтиране улице, становништво из села полако прелази у ове насеобине. Свега неколико метара даље налази се столетно дрвеће. Са све припадајућим живим светом. Док се насеља граде, деца из околних села не пропуштају прилику да се провуку поред чувара и истражују градилиште.
  Тако је било и 14. октобра ове године. Дечурлија су јурцала по градилишту, на коме у том тренутку није било никог. Само чувар, који није обраћао пажњу на њих, већ је дремао у кућици.
  Један од дечака ушао је у одводни канал поред кућа. Гацао је по води, пентрао се по кориту. Придружили су му се и остали. Недалеко одатле, канал се уливао у цев. Кренули су баш у том правцу.
   Један од дечака није смео да настави. Остали су га храбрили, али је овај упорно одбијао да приђе. Отвор цеви га је подсећао на разјапљене чељусти неког повеликог гмизавца.
   Убеђивање је потрајало. Коначно, и тај дечак скупио је храброст и пришао отвору. Стајали су код отвора цеви и зурили у мрак. Чуло се само шуштање воде. Потом су кренули даље. Они најхрабрији већ су ступили у цев. Звук се унеколико променио. И даље је шуштало, али сада знатно гласније и некако претеће. Повукли су се ка излазу. Површина воде се мрешкала. Нешто се подигло из воде.
  Разрогачених очију деца су гледала у огромну змију. Млатила је главом и палацала језиком. Видели су како гмизавац шири клобук иза главе. Полако су ишли уназад. Потом, када су проценили да су на безбедној удаљености, заждили су ка кућици чувара.

Овог је пробудило урлање деце. Дограбио је мотку да их растера и врати се да спава. Онако сањивом требало му је неколико секунди да схвати да су дечаци урлали у страху, да помињу цев, некакву огромну змију. Човек је кренуо за дечацима, да се сам увери.
   Стигли су до отвора цеви. Њему није падало на памет да гаца по води, већ је с безбедног одстојања загледао шта ли се то крије у тами. На несрећу, није видео ама баш ништа, осим воде и гомиле шута. Морао је да се приближи. Стао је изнад цеви и пажљиво погледао надоле. Уперио је сноп батеријске лампе усред тмине. Неколико секунди шарао је по мраку, а онда осветлио нешто. Није био сигуран шта је, па се још мало спустио. У тренутку се следио. Свега неколико метара од њега из воде се уздизала глава змије. Нешто такво и толико у животу није видео. А није да му је то била прва змија с којом се сусрео. Глава га је по величини подсетила на главу пса. Колика телесина се крила испод површине воде није смео ни да замисли.
   Наредио је деци да одмах беже одатле, а он је дограбио телефон и позвао полицију. Ови су га упутили на ватрогасце, а они на људе обучене за сличне случајеве. Спасиоци месног друштва за заштиту животиња убрзо су стигли у насеље, њих четворица.
   Вођа екипе био је двадесетшестогодишњи Криткамон Кангае. Он се није плашио гмизаваца, напротив. Од малих ногу хватао је змије, а током спасилачке службе нагледао се великих примерака. Знао је да су људи углавном склони преувеличавању, поготово када се нађу очи у очи са змијама. Зато није очекивао неки дивовски примерак. Без страха се упутио ка цеви. Тек је летимично погледао унутра и ушао. Није се обазирао на повике чувара и још неких људи, који су се у међувремену окупили.
   Полако је корачао. Већ неколико метара од отвора тама је била готово непрозирна. Сачекао је неколико секунди да му се очи навикну на мрак и закорачио напред. Убрзо је застао. Напето ослушкивао. Није се чуло ништа осим шуштања воде. Још неколико корака. Ишао је полако. Није желео да уплаши животињу и тако је натера да нападне.
   Тек када је зачуо необичан звук упалио је лампу. Оно што је видео вероватно ће да памти до краја живота. Пред њим се уздизала глава и клобук огромног гмизавца. Змија је претеће шиштала. Повремено би огромну главу истурила ка уљезу, али још није напала. Кангае се одмакао неколико корака. Потом је мало боље погледао.

На том месту је вода била плића. Могао је да назре телесину змије. Сигурно је дужа од три метра. Огромна је.
   Кроз главу му је одмах прошло да можда мора да је убије. Ако негде побегне, биће претња за људе. Мислио је о томе свега неколико секунди. Није он убица животиња, већ спасилац. Зато мора да покуша да је извади из цеви. У том окружењу никако преживети. Само, неће моћи сам.
   Извукао се из цеви и постројио људе. Тражио је појачање, па су убрзо стигла још тројица. За седморицу искусних спасилаца чак ни извлачење толиког гмизавца из цеви не би требало да буде неизводљиво. Поделили су опрему и полако ушли у цев.
   Лампама су осветљавали воду и зидове. Као за инат, змије није било. Кангае је наредио да стану. Неопходна им је потпуна тишина. Змија се плаши уљеза и вероватно се завлачи све дубље у цев. Ослушкивали су, снопови лампи секли су тмину. Од змије ни трага.
   Полако су кренули дубље у цев, Кангае је предњачио. Ногу пред ногу, уз што мање буке. Застајали су сваких неколико метара, осматрали. Трудили су се да спазе змију пре него што побегне.
   Један од спасилаца лампом је обасјао мокар траг на бетону цеви. Гуја је покушавала да се извуче из воде. Пожурили су за трагом. Кангае се сетио да пре уласка у цев пита чувара да ли негде постоји нека друга цев, с којом се ова главна укршта. Није је било, бар још неколико стотина метара. Толико простора имају да ухвате змију, док не скрене негде и нестане у сплету цеви.
    Вођа спасилаца најзад је лампом обасјао змију. Овог пута се није подигла. Напротив. Бежала је, могао је да види покрете кроз плитку воду. Зграбио ју је за реп. Један од колега је чакљом притиснуо главу, да се не окрене и зада угриз. Кангае је вукао из све снаге. Змија се батргала. Клизава од воде и јака, лако се истргла из стиска човека. Јурнула је ка унутрашњости цеви, вођа спасилаца за њом. Једва је успео да је поново ухвати за реп.
  Змија га је повукла за собом. Кангае се нашао у води. Колега је успео чакљом да јој прикује главу, али се огромна змија лако измигољила. Кангае је видео како окреће главу ка њему. Затворио је очи и очекивао напад. Пренуо га је урлик спасиоца. Потом ударац метала о бетон. Поново је успео да је прикује. Кангае се придигао из воде и повукао.

Корак по корак, вукао је змију ка излазу из цеви. Онај с чакљом није попуштао. Гледао је само да је не повреди или убије. За крајњи случај, један од спасилаца био је наоружан.
   Кангае је наставио да вуче. Змија као да се предала. Све је ишло далеко лакше. Били су близу отвора. Више ни лампе нису биле потребне. То као да је пренуло и змију. Почела је да се батрга. Сваког секунда све јаче. Кангае би је испустио, па би брзо поново хватао реп. Потом поново пуштао, па поново покушавао да је ухвати.
   Када су се нашли на самом отвору цеви, човек с чакљом више није могао да држи главу змије прикованом. Брзо су се договорили да сви изађу из цеви, да повуче чакљу, а Кангае брзо да вуче реп.
   Пролазили су минути, змија се смирила. Макар је тако деловало. Када су коначно склонили чакљу, као да је решила да се по сваку цену домогне слободе. Батргала се, бацакала по води. Кангае је једва успео да је ухвати. Заједно су је извлачили, чинило се да нема краја телесини.
   Неколико минута касније змија је била на сигурном. Жива. Када су је измерили, сви су занемели. Била је дугачка преко четири метра. Кангае дотад није видео толики примерак краљевске кобре. Чуо је да су његове колеге имале посла са две веће змије, али он никада. Није било говора да је убију или однесу у неки зоолошки врт. Змију тешку двадесетак килограма пустили су у природу. Тамо где и припада.