Преписка и после смрти

ПОШТОВАНИ ГОСПОДИНЕ ХОЛМС...

Како је лондонска банка постала задужена за одговарање на писма обожавалаца једног од најпознатијих књижевних детектива

Прошло је више година откако је писац одлучио да се његов чувени истражитељ повуче на мало имање у Сасекс Даунсу, као што је описано у књизи „Његов последњи наклон” (1917), где је своје пређашње занимање заменио пчеларством, па опет, његова секретарица имала је пуне руке посла. Додуше, она није изашла из пера Артура Конана Дојла (1859–1930). Била је стварна особа запослена у банци „Еби нешнал билдинг сосајети”, где је преузела на себе врло необичан задатак – одговарала је на писма бројних обожавалаца Шерлока Холмса. Како су она завршила у просторијама које немају везе са Дојловим романима и причама?
   Укратко, за све је крива једна од најпознатијих лондонских адреса. Писац је Бејкер стрит број 221Б први пут споменуо у „Скерлетној студији” (1887). Управо ту, бар у измишљеној причи, налазио се Холмсов дом са две удобне спаваће собе и великим, пријатно намештеним дневним боравком осветљеним широким прозорима.
   У стварности, ова адреса није постојала. У Бејкер стриту било је кућа с обе стране улице, али оне нису досезале до поменутог броја. Ако је и тада неко слао писма детективу, она нису имала коме да буду уручена.

Чекајући одговор

   Промена се десила у 20. веку када су у граду реорганизовани бројеви. Године 1932. у Бејкер стриту отворена је банка „Еби нешнал билдинг сосајети”, и то на бројевима од 215 до 229. Већ у првим данима запослени су били преплављени писмима верних читалаца Дојлових књига. У њима су се пошиљаоци обраћали непосредно Шерлоку Холмсу, углавном да га питају да ли је добро и како проводи време, или са молбама да им реши неки случај.
   Службеници најпре нису знали шта да раде с гомилом порука које су пристизале свакодневно. Најлакше решење било је да их побацају, али онда им је на памет пала много занимљивија замисао.

Кандидат и за председника САД

   Упослили су секретарицу чија је обавеза била да уредно одговара на питања бројних обожавалаца лика и дела Шерлока Холмса. На овом радном месту измењало се више њих, све до 1990. године. Последња је била Ники Капарн, која се током четири године начитала писама и писама, и то од људи најразличитијих узраста и занимања, из целог света. Било је међу њима адвоката, научника, полицајаца, деце. Уздали су се да ће чувени детектив чувати њихову приватност, као и да ће им његов бистар ум помоћи да разреше свакојаке невоље. И сви су очекивали одговор.
   Ту је на сцену ступала госпођица Капарн. Неки од пошиљалаца имали су врло озбиљне захтеве, рецимо, да се Шерлок Холмс позабави афером Вотергејт која се десила током мандата америчког председника Ричарда Никсона (од 1969. до 1974), или да нађе убицу шведског премијера Улофа Палмеа, страдалог 1986. године. Они млађи имали су муке са школом. Тако је један ученик замолио детектива да нађе његов изгубљени домаћи задатак како би доказао наставници да га је урадио.
   Секретарица се у писмима често представљала као да је Шерлок Холмс, главом и брадом. Користила је његове реченице из књига како би звучала што уверљивије. Оне који су само питали за здравље свог омиљеног јунака обавештавала је да ужива на имању у Сасексу и да коначно води миран живот о коме је маштао током година боравка у суморном Лондону. Иако више није заокупљен решавањем сложених случајева, драго му је да му толико људи шаље поруке и интересује се за то како проводи дане.
  Највише писама стизало је из Јапана и САД, где су били и најбројнији поштоваоци живота и дела великог детектива. Они су, као и остали, добијали одговоре на хартији на којој је била силуета профила Шерлока Холмса, с препознатљивом лулом и шеширом. Једна од занимљивијих молби стигла је од Американца забринутог због политичких прилика у земљи. Као гласач сматрао је да су сви тадашњи председнички кандидати неспособни да воде државу, па је предложио да господин Холмс дође и постане председник САД. Секретарица је одговорила да је детектив веома почаствован што је један Енглез позван да обавља тако одговорну дужност, али је приморан да одбије јер је сувише стар да би кренуо на пут преко океана.
   Колико су појединци били привржени књижевном јунаку говори и случај брачног пара који је због њега био на ивици развода. Супруг је у писму објаснио да се између њега и његове госпође први пут десила жучна свађа око тога да ли Шерлок Холмс заиста постоји или је измишљен. Пошто се чинило да је од тога зависило да ли ће наставити заједнички живот, Ники Капарн послала је дипломатски одговор:
   „Никада нисмо рекли да није постојао.”

Сукоб банке и музеја

   Поштанска служба у просторијама банке постала је толико позната да су чак испред броја 221Б окачили плакету с ликом детектива. Ствар се, међутим, закомпликовала 1990. године када је отворен први на свету музеј посвећен Шерлоку Холмсу. И он се налази у Бејкер стриту, нешто даље, између бројева 237 и 241, али су власници добили одобрење града да поставе таблу са бројем 221Б.
   Музеј је смештен у кући саграђеној 1815. године, а унутрашњост је опремљена баш онако како је описано у Дојловим романима. Посетиоци имају прилику да седе у Холмсовој фотељи поред камина и да виде његове личне ствари: лупу, виолину, лулу, блок за белешке, персијске папуче. Недостајало је само да на ову адресу стижу и писма детективу и баш због тога су настале тешкоће.
   Власници музеја сматрали су да имају више права да добијају пошту која је до тада стизала у банку, али надлежни из банке нису били спремни да се тако лако одрекну ове привилегије. Између осталог, била је то добра реклама и за њихов посао. Музеј је безуспешно слао жалбе. Судски спор је трајао 15 година и пресуда је увек ишла у корист банке. А онда се, 2005. године, „Еби нешнал” преселила на нову адресу и то је убрзало коначно решавање спора.
   Данас господину Холмсу обожаваоци и даље шаљу писма с поздравима или молбама да им помогне у решавању приватних невоља и тајновитих случајева, само што она стижу на адресу музеја где су неки нови секретари задужени да им благовремено пошаљу одговоре.