Ово можда нисте знали

ПЕСАК ПРОГУТАО НЕМАЧКИ ГРАД

У време стварања колонијалног царства режим из Берлина присвојио је комад афричког југозапада. То парче плена створило је један од најбогатијих градова на свету.

Ако бисте пре сто година некога питали где да поједете кобасице уз пржени кисели купус усред Намибије, афричке земље која носи име по пространој пустињи, можда би вас упутио у Колманскоп. Или Колманскупе, како су га звали Немци – његови оснивачи. Некад се јака немачка храна лако могла наћи у више ресторана у овом граду. Али данас, у граду духова има је само још у туристичком центру.
   Кад је ово место настало, почетком 20. века, било је тек једна железничка станица која је повезивала луку Лидериц са залеђем колоније. У већини места кроз која је пролазила железница пруга је била једини извор посла: требало ју је редовно чистити од наноса песка пустиње Намиб. Месни управник железнице био је Аугуст Штаух, заљубљеник у минерале. Он је својим подређенима наредио да обрате пажњу док раде и донесу му сваки занимљив камичак који угледају.

Једног дана 1908. године, док је чистио пругу у Колманскопу, радник Захаријас Лавала наишао је на камичке који се пресијавају. Отишао је до оближње станице Грасплац и један дао шефу. Штаух га је вероватно потапшао по рамену и брзо испратио из свог уреда. Помисливши да му је у шаци можда дијамант, брзо је позвао свог пријатеља Зенкеа Нисена. Чим су потврдили своје сумње, ћутке су резервисали 75 квадратних метара земље у Колманскопу.
    Али, добре вести је тешко сакрити. Област је била изузетно богата дијамантима. Немачка је прогласила већи део области забрањеним за слободан улазак, што је нарочито важило за староседеоце. У међувремену, Колманскоп је постао прави град, мали али богат и изузетно развијен. С мање од 500 становника, до 1911. године у граду је зујала струја, а улице су красиле немачке виле, школа, библиотека, болница (с тек другим рендгенским апаратом у целој Африци), позориште, плесна дворана, базен са сланом водом, куглана, казино, чак и фабрика леда. У то још треба урачунати фабрике за прераду песка и тражење дијаманата.
   До почетка Првог светског рата Немачка је извукла тону дијаманата из Колманскопа. Али тад је производња такорећи заустављена. Већ 1915. године британске и јужноафричке трупе одузимају колонију Немачкој. До 1928. године залихе дијаманата у Колманскопу почеле су да пресушују, а откривени су нови извори. Последњи мештани виђени су у граду 1956. године, а брзо после њих у куће и дворане уселио се песак Намиба.

Колманскоп је око три деценије био препуштен пустињи, све док није опет заживео Лидериц. Тад су се присетили старог сјајног града. Право васкрснуће града духова почело је тек почетком овог века, кад су туристи почели да га обилазе. Милиони зрнаца песка скинули су површни сјај с раскошних фасада у граду који је почетком 20. века био један од најбогатијих у Африци, али и у остатку света.
   Драго камење извађено је по великој цени у људским животима. Немачка држава недавно је признала нечовечне злочине које је Други рајх починио у колонији Немачка југозападна Африка (1884–1915). Охолост колонијалне управе, забране кретања, одузимање земље и стоке изазивали су побуне међу староседеоцима. Те побуне гушене су на најстрашније начине, а ни мирно становништво није очекивало боље. Одштета коју је Немачка обећала Намибији свакако ће користити земљи која је остала заборављена као и пре Берлинске конференције (1884) и остала протекторат Јужне Африке до пораза апартхејда (1990).
   Овај град духова данас је једно од најпосећенијих места у Намибији. Туристи могу да замисле Колманскоп у боји већ кад се врате у Лидериц – иако је то у прошлости био скромнији град. Неки страхују да Колманскоп може да нестане под наносима песка до средине столећа. Упркос раду на заштити и обнови камених здања, ветрови с Атлантика стално подижу песак Намиба, који неумољиво дроби сваки други камен.

Број: 3623 2021.
Аутор: У. Рајчевић