За читање и уживање

О ПЕСМИ ЈЕ РЕЧ...

Сигурно сте некад били на вашару у Шапцу. Али вероватно нисте били на оном у Скарбороу...
А оба су у песмама опевана.

Скарборо је град на обали Северног мора у британској грофовији Јоркшир. Лежи на око 70 метара изнад нивоа мора, на источној обали острва. Још у 13. веку, тамо је краљевском повељом установљен вашар који би побољшавао размену трговачких добара између Балтика, Скандинавије и околних земаља. Трајао би педесетак дана, крајем лета и почетком јесени. Угасио се петсто година касније.
   У средњем веку, неко је саставио, одсвирао и отпевао песму о двоје младих и њиховој љубави. Народ ју је прихватио и заволео, па је остала упамћена све до наших дана. Право порекло је, у ствари, непознато, али је вероватно настала спајањем стихова и мотива из још старијих келтских и шкотских напева. Један од њих помиње вилењака који лепој девојци задаје претешке захтеве како би се спасила његових чини. Непознато је и место настанка, али је пре коју стотину година ова сетна балада уобличена у опис вашара у маленом Скарбороу. Песма почиње овако:

Are you going to Scarborough Fair? Parsley, sage, rosemary and thyme...

Remember me to one who lives there, she once was a true love of mine.

(Идете ли на вашар у Скарбороу?

Першун, жалфија, рузмарин и мајчина душица...

То ме сећа на једну девојку оданде,

 давно беше она моја истинска љубав.)

   Помен на вашар у младићу буди сећања на драгану, те моли будуће посетиоце вашара да јој пренесу његову поруку:

Tell her to make me a cambric shirt. Рarsley, sage, rosemary and thyme...

Without no seems nor needle work, then she’ll be a true love of mine.

(Реците јој да ми сашије чипкану кошуљу.

Першун, жалфија, рузмарин и мајчина душица...

Без игле и шавова – онда ће бити вредна моје љубави.)

Хммм, како би то могло, да се нешто сашије а да се не користи игла, нити да се делови споје шавовима? Шта ли, у ствари, хоће тај младић?

And tell her to wash it in yonder dry well,

where no water sprung, nor a drop of rain fell...

(И нека је опере у сувом извору, који не виде кап воде,

нити кише, па ће бити његова драгана.)

   Још и то! Све теже од тежег... Да нису ови немогући захтеви некакве љубавне загонетке?
   У многим народним песмама налазимо оваква натпевавања, мушко-женске дуете, где девојка даје свом драгом низ једнако немогућих задатака; у овој песми она обећава да ће од ње добити кошуљу без шавова када испуни задатке које ће му она задати. Симболично, ово је, на неки начин, љубавно зачикавање. Овде се у песму уплићу девојчине речи, као одговор на младићеве прохтеве.

Tell him to find me an acre of land. Рarsley, sage, rosemary and thyme

Between the salt water and the sea strands, then she'll be a true love of mine.

(Реците му да ми нађе парче земље,

першун, жалфија, рузмарин и мајчина душица...

Између морске обале и пене,

да га узоре овнујским рогом и засеје једним зрном семена,

и да усев пожње кожним српом у сноп вреса.)

   Ако успе у овом чуду, нек дође да проси њену руку!

Певачи би додавали припев набрајајући биљке коришћене у обредне сврхе: parsley, sage, rosemary and thyme – першун, жалфија (кадуља), рузмарин и тимијан (мајчина душица). Њихово симболичко значење сеже столећима унатраг. Употребљавале су се и у кухињи, као зачинско биље; приказиване су на сликама, таписеријама, као украси на одећи, на грбовима. Редовним понављањем у свакој строфи призивају се моћи ових биљака: благост – да смири горчину њихове везе, духовну снагу – да издрже одвојеност, верност и храброст – да испуне немогуће.
   Першун је служио као помоћ при пробави, ублажавао је горчину неких намирница; симболички носи значења лепоте, заводљивости, љубави и страсти, али и победе, правде и прочишћења. Жалфија је једна од најстаријих лековитих биљака. Њено латинско име Salvia officinalis указује нам да је корисна у лечењу (salvere – ’спасити, бити здрав’). Рузмарин је и данас знамен верности, љубави и сећања, чистоте и здравља. Мајчина душица симболише храброст, духовну снагу и прочишћење. Зато је била чест мотив у хералдици. Сматра се да све ово зачинско биље штити од злих духова и лоше енергије.
   Много је верзија ове прелепе баладе изведено до сада. Најпознатија је она коју су 1966. године на албуму Parsley, sage, rosemary and thyme отпевали њујоршки музичари Пол Сајмон и Арт Гарфанкл. Убрзо је објављена као сингл, а још већу популарност је остварила као део музичке подлоге у филму „Дипломац” с Дастином Хофманом из 1968. године.
   Пол Сајмон ју је чуо почетком шездесетих година од Мартина Картија, тамошњег фолк музичара, па је осетио порив да обради ту старинску верзију и удахне јој нови живот. Боб Дилан је већ био посудио мелодију и неколико редака од Картијевог аранжмана за своју песму Girl from the North Country, а и Маријана Фејтфул ју је отпевала 1965. године.
   Музика започиње меканим звуцима две гитаре, акордима с пуно празних жица – тоновима који дају утисак да чујемо звуке харфе или средњовековних лаута. Као да смо се обрели у неком зачараном свету. Онда се уплићу гласови, који нам се обраћају из неког минулог света и одмах нас увлаче у радњу. И већ смо у вилинском озрачју, док нам сазвучје плете чаробни венац љубавне приче украшен лековитим биљем, као да смо део таписерије која управо настаје.

                                                                                                              

У другој строфи мешају се звуци триангла и чембала и, кад помислимо да смо негде на небесима, одједном један глас запева стихове друге песме. Ово ни најмање не нарушава лепоту основне баладе, него је складно допуни и надгради.
   То су речи антиратне песме Пола Сајмона On the side of a hill, којима описује пасторални успавани предео (зелена шума, птице, лишће опало по усамљеном гробу), док се при дну брда батаљони младих војника, на генералову заповест, припремају за крвав бој – из разлога давно заборављеног. Овде улогу напева преузима стих „спавају несвесни позива рога”.

On the side of a hill a sprinkling of leaves.

Washes the grave with silvery tears.

A soldier cleans and polishes a gun.

Sleeps unaware of the clarion call.

(На страни брда попрскано лишће.

Испира гробове са сребрном сузама.

Војници чисте и полирају пушке.

Спавају несвесни позива рога.)

   Ова верзија и у наслову Scarborough Fair/Canticle има контрапункт вашарске песме и антиратне химне, због чега је слушана у хипи покрету 1968. године. Од тада је прошло више од пола века, а она и даље има лепоту, чистоту и магију којом плени пажњу и осећања. Ако сте је већ хиљаду пута чули, знате да је овој песми било суђено да буде позната и вољена и да се пева свуд у свету. Ако нисте знали ништа о њој, одслушајте је и проверите зашто је то тако.