ПЕТКОВДАН / 23. октобар 2020.

КРАЉ ЛОПТАЊА

На данашњи дан 1940. године рођен је Пеле

Најбољи играч свих времена, кога тако називају и сви други „најбољи” играчи после њега, био је тада и најбоље плаћен спортиста на свету. Едсон Арантес до Насименто одиграо је 1.363 утакмице и на њима постигао 1.279 голова, готово на свакој по један, због чега је његово име још неприкосновено на страницама „Гинисове књиге рекорда”, још од 1971, последње године у којој је играо за Бразил. За клуб „Сантос” заиграо је са петнаест, а већ следеће године нашао се у државној репрезентацији, са којом је освојио Светски куп ФИФА 1958, 1962. и 1970. године, и још је једини фудбалер с таквим успехом, осим што је за државну репрезентацију одиграо 92 утакмице и у њима дао 77 голова. Мреже несрећних голмана пунио је и левом и десном, успевао је да предрибла сваког противника и да дода лопту саиграчима на било ком делу терена.
    Растао је у тешком сиромаштву а лопту му је глумила стара чарапа испуњена згужваним новинама. Играње футбала изоштрило му је спортски ум јер је на мањем терену свако морао брже да мисли и дела. Већ је са 14 година играо с одраслима који су га желели у свом тиму, и њихово поверење оправдавао кишом голова. Још није имао шеснаест кад је у пролеће 1956. године потписао за професионални клуб „Сантос”. На јесен је дао први гол у новом тиму за победу од 7:1 над противником. Десет месеци касније позван је у државни тим. Пошто су убрзо покушали да га се докопају европски клубови, председник државе прогласио га је „званичним државним благом” како не би могао да пређе у неку другу земљу. До 1963. године надиграо је најбоље клубове, бразилски „Ботафого” и аргентински „Бока Јуниорс”. „Сантос” је те године постао први (и до данас једини) бразилски тим који је подигао пехар Купа либертадорес на аргентинском тлу.

После деветнаест година у бразилском клупском фудбалу Пеле је од 1975. заиграо за „Њујорк Космос”, а завршио ју је егзибиционим мечом са „Сантосом” две године касније. Прво полувреме играо је за „Сантос” а друго за „Космос”, који је победио са 2:1 Пелеовим голом са тридесет метара. Био је то последњи гол у његовој кријери.
   У међународном фудбалу готово да је досадно набрајати у чему је све био (и остао) први – у Светском купу ФИФА 1958. био је најмлађи на турниру и најмлађи који је у историји Светског купа постигао хет трик (полуфинале с Француском). У финалу са Шведском (5:2) шведски фудбалер Сигвард Парлинг рекао је да је пожелео да му аплаудира после другог гола. Управо на овом шампионату почео ја да носи дрес са бројем десет. Последњи међународни, пријатељски меч у ком је играо, био је са Југославијом, 18. јула 1971. године, на Маракани. Био је то опроштај од репрезентације Бразила.

Његови саиграчи и противници на терену имали су само речи хвале. За Јохана Кројфа Пеле је био „једини фудбалер који је надилазио границе логике”, а за Бекенбауера „најбољи играч свих времена. Владао је без премца двадесет година. Нико не може да се пореди с њим.” Жист Фонтејн је изјавио да осећа да би могао и да се окане фудбала док гледа Пелеа како игра. Све најбоље о њему имали су да кажу и Ференц Пушкаш, Боби Мур, Зико, Платини, Марадона, Меси, Роналдо...
   Краљ фудбала умео је све. Избегавао је једино пенале, сматрајући их кукавичким начином да се победи.
   Прилично нарушеног здравља после уклањања једног бубрега и замене кука, појавио се у јавности 2018. године, у инвалидским колицима, на жребу за светски куп у Москви, када је фотографисан с Путином и Марадоном.

Број: 3585 2020.
Аутор: Н. Мрђеновић