Живот пише драме

КОШМАР У ПОМАХНИТАЛОЈ „ХОНДИ”

Када је електроника отказала послушност, осамнаестогодишњак се нашао
у трци за живот достојној холивудског филма

Било је обично септембарско вече у Северној Дакоти. Кетрин Дачер је зазвонио телефон. Следила се чим је с друге стране жице чула свог сина Сема: „Мама, опет је почело”. Знала је тачно о чему говори.
Десетак дана раније, њихова „хонда” се изненада вртоглаво убрзала. Међутим, детаљан преглед у сервису није нашао никакву грешку у систему. Уверен да је стога све у реду, Сем је сео за волан и кренуо кући. Све је деловало уобичајено.
   Недуго потом, аутомобил је опет почео неконтролисано да убрзава. Младић је склонио ногу са гаса, али ауто није успорио. Ни очајнички притисак на кочницу није помогао. Покушао је да га пребаци у рикверц не би ли га силом зауставио, а онда и да угаси мотор, али без успеха. У том тренутку је схватио да нема контролу! Електроника је отказала послушност.
   Није желео да склања поглед с коловоза и руке саволана да би позвао полицију, па је пробао позив гласовном командом. Међутим, број хитне службе није имао именику, па му је једино преостало да позове мајку. Већ је јурио готово 130 километара на час када ју је добио, а брзина је расла и расла.

   Кетрин је одмах позвала полицију, а месни диспечерски центар подигао је узбуну у два оближња округа. Зак Џонсон, заменик шерифа из округа Клеј, прикључио се спасилачком подухвату. Сем се, возећи преко 140 километара на час, у трен нашао на раскрсници с прометним ауто-путем 75. Неколико пута је морао да скрене на банкину како би избегао возила пред собом.

За то време, Џонсон и остали полицајци грозничаво су тражили решење. Договорили су се да они најближи Сему крену у потеру, престигну га и поставе траке с металним шиљцима који ће му пробушити гуме. Сем се приближавао граду Хитердалу, смештеном на 13 километара до завршетка пута – премало времена за ауто који јури брже од 160 километара на час.
   С друге стране савезне границе, у Минесоти, припадник државне патроле Зак Грувер радовао се последњем дежурству пред одмор. Али, чувши вест о побеснелој „хонди”, решио је да помогне. Претекао је патролу округа Кас јурећи за Семом.
   Времена је било све мање. Остало је још пет и по километара асфалтираног пута, који се завршава трокраком раскрсницом, а иза ње – њива кукуруза и бандере. Ако Сем стигне до тамо пакленом брзином, нема изгледа да преживи. Један трзај волана или рупа на путу и – готово. И сам је био сигуран да ће погинути.
   Полицајци су сада разматрали последњи покушај да спасу тинејџера. Грувер је тада одлучио да по сваку цену својим патролним возилом стане испред Семовог помахниталог аутомобила, пусти да га он удари отпозади, а затим да из све снаге закочи, у нади да ће га тако зауздати. Возећи око 210 километара на час, успео је да га претекне.
Командир Брендон Десотел приближавао се Сему с леве стране, држећи га тако у десној траци. Када је Грувер успорио, Сем је покушао да га претекне јер није разумео план. Џонсон, који је све време био са њим на вези, објаснио му је да је једини спас да намерно удари полицијско возило испред себе.
Преплашен, Сем се потрудио да намести свој ауто иза Груверовог, али тада се десило нешто неочекивано: „хонда” је успорила! Њен систем за ублажавање удара некако је препознао препреку.

Грувер је у ретровизору посматрао шта се дешава, али како му се Сем толико приближио, његови фарови се више нису видели. Када се Грувер нагнуо да погледа у десни ретровизор, Сем га је ударио отпозади. Полицајац је свом снагом притиснуо кочницу. Семове гуме су се вртоглаво окретале и шкрипале, али Грувер није попуштао. Оба аутомобила су се напокон зауставила у облаку дима, а улицом се раширио смрад узаврелих гума.
   Џонсон је брзо дошао на место судара, пришао Сему и нашалио се: „Не дешава се баш често да овом брзином бежиш од полиције, закуцаш се у патролу и вратиш се кући таман на време за вечеру”.
   Месецима касније, и даље није било одговора на то зашто је аутомобил отказао послушност. Мада је прошао без повреда, Сем је дуго одбијао да вози и чак имао ноћне море због блиског сусрета са смрћу. У међувремену се вратио на наставу у Минесоти, где се школује за ауто-механичара.