Петковдан - 27. март

ДАН КАДА ЈЕ ПАО НЕВИДЉИВИ

На данашњи дан 1999. године, током напада НАТО снага на нашу земљу, оборен је такозвани невидљиви авион „локид Ф-117”, познатији као „ноћни јастреб”

Напустивши мирнодопски положај поред Јакова, 3. ракетни дивизион 250. ракетне бригаде противваздушне одбране размештен је на положај код Шимановаца прве ратне ноћи. Имао је четири лансирне рампе са по четири ракете земља–ваздух, радаре (осматрачки и нишански), станицу за праћење, људство и технику за подршку и маршевање (пребацивање са положаја на положај). Укупно око 200 људи.
  Дејл Зелко, искусан пилот авиона Ф-117 који је учествовао у „Пустињској олуји” и у првој и трећој ноћи напада, имао је за циљ „јако брањене мете у Београду и око њега које су без успеха нападане и претходних дана”. Касније је на једном предавању поменуо да се радило о важном комуникационом и командном центру у Београду. Те ноћи су због временских услова отказани сви напади НАТО авиона осим формација Ф-117.
   Полетели су из Авијана, преко Италије и Словеније, до Мађарске, где су се у ваздуху попунили горивом и у договорено време ушли у Србију.
   Трећи дан и четврту ратну ноћ припадници 3. дивизиона провели су у „приправности 1” на првом од укупно 22 положаја за 78 дана. Две борбене послуге смењивале су се на по осам часова. Руковалац гађања био је потпуковник Золтан Дани са замеником, потпуковником Ђорђем Аничићем. Борбену послугу чинили су још и Сенад Муминовић, Драган Матић, Дејан Тиосављевић, Дарко Николић, Владимир Љубенковић и Ђорђе Малетић.
   „Нисмо размишљали да ли је стелт авион или не, за нас је то био циљ. Били смо сасвим усредсређени на њега. Видео се мало слабије – што ми ракеташи кажемо ’мање тачака у пачки’, али ипак довољно да га пратимо. Из трећег покушаја, оператори су прихватили циљ на праћење и руковалац гађања је могао да нареди лансирање ракета”, причао је Муминовић.

Испаљене су две ракете са бојевом главом у којој се налази 33 килограма експлозива и најмање 4500 фрагмената за парчадно дејство, и то у интервалу од пет секунди. Погодак ракете, прве коју је 3. ракетни дивизион икада лансирао у ратним условима, јасно се видео на показивачу.
   Од захвата циља до поготка прошло је око 20 секунди. Историја ваздушног ратовања забележила је овај тренутак, данашњи датум 1999. године у 20.42 сати, када је први пут (испоставиће се, и једини) оборен стелт авион Ф-117.
   Неколико тренутака раније, пилот Дејл Зелко, којег је до тог трена водио аутопилот, уочио је лансирање ракета: „Чак и у почетној фази лета, знао сам да ме имају. Урадио сам све да предупредим обарање, али је једноставно било неизбежно. Прва ракета је пролетела тик изнад мене. Толико близу да сам се зачудио што се није активирала. Осетио сам како авион подрхтава од ваздушног таласа. Чим ме је прешла, погледао сам другу и помислио да ће ударити право у мене. Тако је и било. Веома насилан ударац одбацио је авион улево. Проценио сам силу од –7g, што је огромно. Она ме је приковала за гуртне на ременима; чучао сам стражњицом ван седишта, савијен у најгорем могућем положају за искакање”.

Зелко се надаље сећао само тренутка када је повукао ручице за катапултирање седишта. Касније је сазнао да му је погодак „неве” откинуо цело крило. Ручним радиом упутио је позив за помоћ и прихват, закопао је свој падобран и сакрио се у канал за наводњавање у близини села Буђановци. Чим је обарање потврђено, у потрагу за пилотом полетела су два америчка хеликоптера из базе у Тузли. Нешто мање од осам часова касније, пред свитање, извукли су се са територије СР Југославије.
   Делови обореног авиона налазе се у Музеју ваздухопловства и просторијама 250. ракетне бригаде – изложени испред ваздухопловних база или расклопљени у резерви. Око 1200 делића продато је колекционарима уз потврду о аутентичности.