Живот пише драме

ХРАБРА БЕБА ЕЛА

После вишемесечне неге, медицински техничари који су даноноћно дворили превремено рођену бебу донели су одлуку која им је променила живот

Када су се врата Одељења интензивне неге новорођенчади отворила тог јутра, лекари нису били спремни на призор сићушног пацијента који је био у животној опасности. Превремено рођена девојчица Ела на свет је дошла 1. маја 2020. године, чак 16 недеља пре него што је то било очекивано. Тежила је нешто више од пола килограма, а њени унутрашњи органи, посебно плућа и органи за варење, још увек нису били довољно развијени и способни за опстанак изван материце.
   Елу су у болници дочекали тимови стручњака који су знали да им предстоји тежак посао. Међу њима су били Тејлор и Дру Дерас, искусни медицински техничари који су годинама радили у болници у Омахи. Они нису били само колеге. Током дугих ноћних смена имали су прилике да разговарају и боље се упознају. Њихово пријатељство прерасло је у романсу која је 2020. године озваничена браком.
   Мада су се и раније сусретали са случајевима новорођенчади која су имала озбиљне здравствене проблеме, Тејлор и Дру осетили су посебну наклоност када су први пут видели Елу. Још увек је била прикључена на респиратор, деловала је слабашно и исцрпљено, али нешто им је говорило да је пред њима прави мали борац који неће тако лако одустати.
   Док су се лекари свакодневно смењивали и пратили Елино стање, Тејлор је имала обичај да сатима седи покрај ње. Било је добрих и лоших дана. Понекад се чинило да Ела напредује и да су најгори тренуци прошли, да би већ следећег дана нешто кренуло по злу. Тејлор је једном приликом седела с Друом у аутомобилу испред болнице и кроз сузе рекла: „Мислим да неће да издржи до сутра. Више је никад нећу видети”.

Срећом, њене црне слутње нису се оствариле. Већ наредног дана држала ју је у наручју, певала јој и причала приче које су бебу умиривале. Често ју је посећивао и Дру који би јој препричавао шта се дешава у болници и уверавао је да ће све бити у реду.
   Елина биолошка мајка, млада жена у раним двадесетим годинама, у почетку је редовно долазила у болницу. Затим су се посете проредиле. Особље је успело да сазна само штуре детаље из њеног живота. Безуспешна потрага за послом све ју је више исцрпљивала, често се селила и новорођенчету није могла да пружи негу какву оно заслужује. Поврх тога, од оца није било ни трага ни гласа. А онда је и мајка нестала.
   Већ следеће године Ела је почела да напредује брже него што су се лекари надали. Више није била прикључена на апарате, није морала да буде под сталним надзором и ближио се тренутак одлуке шта ће се десити са њом када је буду пустили из болнице. Покушаји да пронађу мајку били су безуспешни, па је судбина детета без родитељског старања била неизвесна.
   За пар који је провео месеце негујући Елу, то је био судбоносан тренутак. Тејлор и Дру схватили су да не могу да замисле живот без њихове миљенице. Зато су одлучили да поднесу захтев да постану њени хранитељи. Држава очигледно није имала ништа против, посебно кад су запослени у болници објаснили социјалним радницима колико су Тејлор и Дру допринели њеном опоравку.
   Брачни пар је најпре ишао на обуку за хранитеље, да би, у априлу 2022. године, Елу први пут довели кући. Нови члан породице брзо се привикао. Беба је била окружена људима који су јој пружали љубав све време док је била у болници, а у свом новом дому осећала се још сигурније. Свака сумња Дерасових да можда нису донели праву одлуку нестала је чим су видели њен осмех.

У међувремену, Елина мајка поново се вратила у њен живот. Тејлор и Дру нису имали ништа против да повремено долази у посету. Свесна да и даље није у стању да јој обезбеди медицинску негу која јој је потребна, на крају је донела тешку одлуку и рекла харанитељима да су они ипак најбољи избор за њену кћерку. Чак је смогла снаге да их назове Елиним родитељима.
   Протекло је још неколико напетих месеци пре него што су је Тејлор и Дру званично усвојили. Када је ова одлука објављена, у судници је било више од 40 чланова породице и болничког особља који су дошли да пруже подршку брачном пару. Сви они били су сведоци њиховог непоштедног труда да спасу малу Елу. Након усвајања, њено име постало је Ела Мари Дерас.
   Данас нови родитељи кћерку описују као слатко, паметно и одлучно дете. Иако због последица превременог рођења и даље мора да иде на терапије, ништа не указује на то да је њен развој успорен.