Живот пише драме

СЛУЧАЈ ДВА ЏИМА

Иако су расли у различитим породицама и у другачијем окружењу, браћа су, не знајући један за другог, водили скоро истоветне животе. Упркос раздвојености, близаначка веза остала је толико јака да је годинама касније запањила научнике и ширу јавност.

Године 1940, у америчкој држави Охајо, близанци стари три недеље, осуђени на раздвојеност, чекали су усвојитеље. Бригу о њима преузеће две породице. Једног дечака усинио је брачни пар Луис из града Лиме, а другог породица Спрингер из Пиквеја.
   Луисови и Спрингерови нису се познавали. За дивно чудо, и једни и други крстили су своје синове Џим! Запањујуће подударности наставиле су да се нижу...
   Срећом, оба дечака су расла у нормалном и здравом окружењу; усвојитељи су се трудили да им пруже љубав и негу. Када је дошло време да, као одрасли људи, одлуче чиме ће се бавити, поново се десило нешто неуобичајено. Обојица су се определила за униформе: један је постао радник обезбеђења, други заменик шерифа. У слободно време, Џим Луис и Џим Спрингер бавили су се цртањем и дрводељством. Чак су возили исте аутомобиле.
   Женили су се по два пута. Њихове прве супруге звале су се исто – Линда, а нове изабранице, веровали или не, Бети. Синови близанаца, рођени у приближно исто време, имали су скоро идентична имена: Џејмс Алан и Џејмс Ален. И један и други брачни пар имали су псе које су звали Тој. Штавише, обе породице су сваке године летовале на Флориди и сунчале се на истој плажи.
   Важна разлика у њиховим животима тиче се онога што су им рекли усвојитељи. Наиме, Џим Луис је знао да је као беба раздвојен од свог брата, али мајка Џима Спрингера рекла му је да је други близанац умро на порођају.
   Зато је 1977. године Луис био тај који је кренуо у потрагу за изгубљеним братом. Упослио је истражитеља не би ли ушао у траг биолошкој породици. Због судских зачкољица и правима о заштити података о усвајању, чекао је месецима да му власти открију где живи Џим Спрингер.
   После много година, браћа су најпре разговарала телефоном. Открили су најбитније детаље из живота и тек тада су постали свесни колико су блиски иако их је судбина удаљила. Чим су се срели уживо, њихова повезаност постала је опипљива. Џим Спрингер је признао да одувек осећа неку необјашњиву празнину и да је схватио шта му недостаје тек кад је загрлио свог брата.

Било је питање дана када ће невероватна прича доспети до новина и телевизије. Браћа су гостовала у неколико емисија. Они који не верују у случајности покушали су да нађу „научна”, логичнија објашњења за бројне подударности.
   За овај случај посебно се заинтересовао психолог Томас Бушар, професор на Универзитету у Минесоти. Он је, наиме, дуго истраживао утицај генетике и окружења на развој личности близанаца, па је веровао да ће два Џима бити одличан избор за испитанике у његовој студији. Додуше, његов узорак био је веома велик, па је изнедрио закључке који ову случајност чине готово уобичајеном.
Наиме, показало се да је просечна сличност у нарави и понашању једнојајчаних близанаца који су одгајани одвојено око 50 одсто. То значи да, иако генетика игра значајну улогу у развитку личности, идентични близанци ипак нису савршене копије. Сваки је јединствен, обликован и генетским наслеђем и искуствима из околине.
   Како било, сусрет Џима Луиса и Џима Спрингера променио је даљи ток њихових живота. Осим што су се заједно појављивали на телевизији, трудили су се да иза камере колико-толико надокнаде изгубљене године. Њихова прича до данас је остала редак пример тога како генетика преузима превагу и снажно утиче на људску природу и навике.