Забавников уметнички азбучник

Ј • [јеванђеље]

Прича о земаљском животу Исуса Христа и учењима обоготвореног човека приповеда се у јеванђељима. Само су четири јеванђеља канонска и чине део Новог завета Светог писма, али су и апокрифна јеванђеља, попут Никодимовог, умела да послуже као литерарни извор за образовање иконографије одређених призора из живота Христовог. Канонска јеванђеља су написали Христови ученици: апостоли Матеј, Марко, Лука и Јован.
  Писци канонских јеванђеља се у источнохришћанским храмовима сликају у пандантифима, сферним троугловима који чине својеврстан прелаз од кружног пресека куполе ка луковима поткуполног простора, односно, део цркве који симболично повезује небо и земљу. Јеванђелисти се обично приказују у седећем положају, понекад надахнути персонификацијом Божанске Премудрости, како записују своје јеванђеље. Изузетак је апостол Јован, који је своје јеванђеље саставио у познијим годинама, те његове речи записује младић по имену Прохор.
    Јеванђелисти се понекад приказују и помоћу својих симбола – анђела (Матеј), лава (Марко), бика (Лука) и орла (Јован).
   Јеванђељски рукописи могу да буду исписани од почетка до краја канонским редом, и тада се зову четворојеванђеља. Када су одломци јеванђеља поређани тако да прате литургијско служење у току црквене године, онда говоримо о јеванђелистарима. Иако по називу упућује на први тип рукописа, најпознатији јеванђелистар у српској средњовековној уметности јесте „Мирослављево јеванђеље”.

                    
Народни музеј Србије, агенција „NextGame” и „Политикин Забавник” покренули су ову рубрику, у којој ћемо знане и мање познате појмове из историје уметности и ликовне културе појашњавати уз приче о томе како су настали и каква значења имају у проучавању и описивању уметничког дела. Сваки појам биће нам мали путоказ кроз замршени лавиринт повести уметничког стваралаштва.