ПЕТКОВДАН - 7. јун 2024.

БИОСКОП ЗА ДИНАР

Непуних шест месеци после приказивања кинематографа браће Лимијер  у Индијском салону „Велике кафане” у Паризу, 28. децембра 1895. године, у Београду су, првом на Балкану, у сали гостионице „Златан крст”на Теразијама приказане „фотографије оживљене помоћу кинематографа”. Представници „Браће Лимијер” из Лиона, Андре Кар и Жил Жирен, провели су у Београду 25 дана приказујући најстарије филмове лионског предузећа: Улазак воза у станицу, Рушење зида, Дечја игранка, Купање у мору, Париски булевар, Рибља пијаца у Марсељу… У овој знаменитој кафани прикупљала се и помоћ за учеснике Херцеговачког устанка 1876. године, а у њој је Ђура Јакшић написао песму „У бој, у бој…” Почетком 20. века кафана-биокоп постала је мануфактурна трговина Цупара и друг, потом уследише деценије „Душановог града”, а сада је на том месту коцкарница.
    Улазак воза у станицу изазвао је запрепашћење у публици, нешто вриштања и сакривања иза столица, али је убрзо завладало свеопште дивљење. Филмови су трајали по неколико минута, а представе су одржаване сваког дана.
    Улазница за одрасле коштала је један динар, а за децу и подофицире 50 пара. Краљ Александар Обреновић и краљица мати Наталија 16. јуна 1896. „…одликовали су својом посетом кинематографске продукције код ’Златног Крста’…” уплативши 300 француских франака!

Убрзо су се намножили путујући, а потом и стални биоскопи (Шабац, Јагодина, Ниш, Зајечар, Крагујевац, Ваљево, Пожаревац), а Срби су се прихватили и камере да снимају комаде из народног живота и националне историје.
   Први стални биоскоп отворио је Светозар Боторић, власник хотела „Париз” на Теразијама и представник филмске куће Pathe Freres, који је крајем 1908. отворио „Кинематографско позориште”. До 1914. године у Србији је било тридесетак сталних биоскопа. Филм Крунисање Краља Петра I Карађорђевића, документарац који је режирао Чича Илија Станојевић, од преко 50 минута, драгоцен је историјски документ из 1904. године. Боторић је довео и француског сниматеља Луја де Берија који је снимио од 1911. до 1913. године двадесетак репортажа и филмова из балканских ратова, касније откривених у Филмском архиву Аустрије.

Власници „Модерног биоскопа” браћа Савић упослили су 1911. младог Аустријанца Карла Фројнда (добитника Оскара за камеру 1937) који је уредио филмску лабораторију и снимио више документарних филмова. Власник биоскопа „Касина” Ђока Богдановић ангажовао је 1913. руског сниматеља Самсона Чернова, који је снимио већи број репортажа из Другог балканског рата. Браћа Цветковић, власници биоскопа „Коларац”, постају 1913. године четврти београдски филмски продуцент, а приказивали су сопствене филмове. Од 1911. до 1912. снимљена су три српска играна филма: Боторићеви Карађорђе или Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа и Улрих Цељски и Владислав Хуњади и мелодрама Јадна мајка Боже Савића.
    Србија и касније Југославија биле су према броју становника у самом врху Европе по броју посета биоскопима. Вихор транзиција и приватизација приликом распада Југославије однео је и „Београд филм” и његове биоскопе у Београду.
 

… И ЈОШ ПОНЕШТО

1502.     рођен папа Гргур XIII, реформатор календара и организатор Вартоломејске ноћи

1628.     Чарлс I Тјудор одобрава Петицију о правима грађана

1861.     у Њу Орлеансу изведена прва представа стриптиза

1929.     Латеранским споразумом Ватикан је постао држава

1974.     у Ивањици пуштена у рад прва земаљска сателитска станица у Југославији за међуконтиненталне телефонске линије и ТВ програме

1990.     Представнички дом америчког Конгреса изгласао забрану продаје компјутера и телекомуникационе опреме Совјетском Савезу док Москва не отпочне преговоре о независности Литваније

Светски дан безбедности хране