БЕБА У БУНАРУ

Спасиоци су успели на време да нађу младу жену заробљену у бунару. Док су је извлачили из ледене воде, схватили су да није сама.

Поодмакла трудноћа за Вили Џорден није означавала велики напор. Двадесетшестогодишњакиња из насеља Галф у Северној Каролини и даље је имала снаге да се бави уобичајеним пословима на имању свог свекра Емила. То је подразумевало и повремени одлазак до бунара удаљеног око 800 метара од куће.
    Као и много пута раније, 22. октобра 1935. године кренула је по воду. Иако је очекивала порођај за мање од месец дана, поподневне шетње са „стомаком до зуба” и даље су јој пријале.
    Када је стигла до бунара, извукла је пуно ведро и пресула воду у кофу. Осећала се добро све док се није нагнула да врати дрвени поклопац на ограду бунара. Изненада је изгубила свест и упала кроз отвор, главом напред. Пробудила ју је језива хладноћа. Осетила је да је у леденој води и потпуном мраку. Једина светлост допирала је из отвора изнад, који се чинио недостижним.

Вили је схватила да је у бунару. Нагонски је почела да вришти, али је у исто време морала да замахује рукама како би остала на површини. Бунар је био дубок 12,2 метра, испуњен водом до висине од три метра. За некога ко не зна да плива овај простор врло брзо би постао гробница.
    Срећом, Вили је била одличан пливач, захваљујући часовима на које је ишла у гимназији. Наставила је да се одржава на површини. Убрзо је открила да је бунар поприлично широк и да је раздаљина између зидова довољна да замахне рукама два пута. Сву снагу је усмерила на то да јој глава остане изнад воде, али хладноћа и паника почеле су да је сламају. Посустала је.

Додиривала је зид у очајничком покушају да се ухвати за нешто. Осетила је квргу од конопца која довољно штрчи да може да је зграби и бар мало одмори руке. Под њеном тежином чвор је брзо попустио и Вили се поново нашла у води до грла. Наставила је да плива и дозива помоћ. Успела је да нађе избочину на зиду која јој је послужила као рукохват.
    На вапаје дуго није било одговора. Чинило се да је прошло неколико сати. Касније се испоставило да су њен млађи рођак и свекар копали кромпир у близини, али од заглушујућег звука бушилице, којом је недалеко од бунара управљао њен супруг, ништа нису чули.
    Када је коначно завладала тишина, Емил и дечак су се запутили до бунара да се окрепе. Дечак је први чуо да их неко дозива из дубине. Препознали су глас и одмах отрчали по спасиоце. Вилин супруг Алтон и његов брат створили су се за тили час, носећи конопце. Придружио им се и радник који је већ чистио бунар и знао како најбоље да извуче трудницу на сигурно.

Док је помагао Алтону да јој веже конопац око струка, у води је видео бебу. Вили се породила током очајничке борбе да преживи, а да тога уопште није била свесна! Поново се онесвестила. Алтон је остао прибран. Исекао је пупчану врпцу, али беба није давала знакове живота. Сетио се да неки лекари имају обичај да пљесну бебу по леђима након порођаја. Учинио је исто и видео како новорођенче удише ваздух. Увио је мајку и дете у ћебе, однео их до аутомобила и запутио се ка болници.
     Док је лежала у кревету, намученој жени требало је много времена да се сети свих детаља пакла кроз који је прошла. Сазнала је од спасилаца да је четрдесетак минута провела у леденој води и да пуким чудом није задобила озбиљније повреде приликом пада. И она и беба биле су у добром стању. Новорођеном дечаку, тешком око три и по килограма, дали су име Френклин Вудро Емил Џорден. За шест дана обоје су наставили опоравак код куће.

Вести о беби рођеној у бунару обишле су САД. На адресу ове породице стизала су писма из чак 30 држава с понудама да чудо од детета покажу јавности, у циркуским представама и водвиљима, као и да се о невероватној причи сними играни филм. Мајка их је све одбила, не желећи да њен син постане забава за народне масе. Новинари су се ионако шалили да је рођен у води да би одмах био крштен. Новац који су јој нудили да био је ништаван у поређењу са срећом коју је осећала док је био у њеном наручју. И поред тога што је покушавала да задржи приватност, знатижељни људи у наредним месецима свакодневно су долазили на имање Џорденових.
    Брачни пар је касније добио је још једног сина. Судбина је хтела да и овај порођај буде упамћен по незгоди – додуше, много мањој од оне која јој је претходила. Наиме, мали Џек је рођен превремено јер се Вили током шетње саплела и пала.