Живот пише драме

ЖИВ САХРАЊЕН У ФОНТАНИ

Упливао је у тунел пун воде. Заправо, окно. Окретао се у њему, рукама грабио шта је стигао. Одједном је додирнуо нешто за шта му се учинило да је лице.

Тај 14. јануар 1981. године био је најтоплији дан тог лета у Мелбурну, у Аустралији. Температура је била преко 42 степена. Џослин Хопкинс сатима је слушала како се њени дванаестогодишњи синови Ли и Данијел, као и њихови другари Џон и Карл, жале да им је досадно. Били су на распусту. На телевизији су видели како се нека деца купају у фонтани на једном од тргова у Мелбурну. Тражили су да и они оду и мало се расхладе. После упорног наваљивања, Џослин је попустила.
   До фонтане су стигли мало после седам сати. Врелина је за нијансу минула, а дечаци су једва дочекали да се придруже осталој деци. Ли и Данијел ишли су преко камених коцки до ниског зида, преко кога би лако ушли у централни базен. Џон је посматрао са стране, док се Карл, најмршавији од њих, управо пребацивао преко другог зида. То је била пречица. Зачас је био у води. Махао је рукама Лију, дозивао га. Како је овај погледао, Карл је нестао. Као да је усисан, као да га је прогутала нека џиновска риба.
   Ли је осетио да се нешто страшно догодило. Заронио је за Карлом. Морао је да пипа по дну базена, пошто су мехурићи у води смањивали видљивост. Тако је напипао рупу,  око метар у пречнику. Није размишљао ни секунд, већ је, главом надоле, заронио за Карлом.
   Упливао је у тунел пун воде. Заправо, окно. Окретао се у њему, рукама грабио шта је стигао. Одједном је додирнуо нешто за шта му се учинило да је лице. Био је то Карл. Ли је дограбио друга за косу, али је у том тренутку моћна струја коју је правио систем фонтане отргла дечака и однела га даље.
   Ли се одбацио од дна и посекао на стакло. Покушавао је да исплива. Успут је ударио главом о цеви постављене преко рупе. У тренутку се уплашио да се заглавио, али је некако успео да се искобеља и изрони. У руци је и даље држао прамен Карлове косе.
   Негде испод фонтане, Карла је струја носила и бацакала по тунелу. Осећао се као да је у веш машини. Изгубио је оријентацију, па није ни схватио да га је струја усисала у један од водоравних тунела. Помислио је да је у канализацији и да ће вода да га однесе у реку, што ће да буде крај.

Четири метра изнад Ли је дизао узбуну. Плакао је и викао да се Карл удавио. Џослин је одмах позвала ватрогасце. За неколико минута код фонтане су се створили Гари Кронин и Џон Рода.
   Кронин испрва није веровао о чему је реч. Тек када су он и Рода загазили у фонтану и ногама напипали цев, схватили су да је дечак говорио истину. Погледали су се без речи. Ако је дечак доле, тешко да ће успети да преживи. Да ли да ризикују и уђу у тунел пун воде, свесни да вероватно траже тело? Да, управо то морају да ураде. Само, нису имали ронилачку опрему. Зато су узели маске с цилиндрима с кисеоником, које се користе током уласка у просторије у пламену. Послужиће за роњење. За то време колеге су нашле дежурног у водоводу, који је искључио довод воде у фонтани.
   Везан конопцем, Кронин је спустио ноге у рупу. Покушао је да додирне дно, али су га боце с кисеоником спречавале. С њима није могао да прође кроз оне попречне цеви. Како би га некако прогурао, Рода му је стао на рамена. Кронин је прошао, по цену избијеног зуба и неколико огреботина. Пипао је по зидовима, тражећи Карла. Онда је открио улаз у хоризонтални тунел. Само, у потпуној тами ништа није могао да уради потпуно сам. Вратио се на површину.

Убрзо су оба ватрогасца била на дну. Понели су чакљу, којом су чачкали по тунелу. Нешто се закачило. Уплашили су се најгорег. Испоставило се да је то била велика кеса за ђубре. Кад су поново изашли на површину, полицајци су им саветовали да обуставе потрагу. Карла није било скоро сат. Вероватно је мртав. Али, дечак је и даље био жив.
   Како га је струја бацакала по тунелу, грчевито је грабио зидове. Мислио је да ће му плућа експлодирати. Покушавао је да се ухвати за било шта, само да се заустави. Онда је ударио у нешто округло, некакву цев. То га је успорило. Успео је да се ухвати за ту цев и повуче нагоре, кад је ударио и главом. Била је то таваница тунела. Више није могао да задржава дах. Морао је да удахне. Отворио је уста, готов да у њих нагрне вода. И удахнуо! Дисао је! Испоставило се да је случајно улетео у ваздушни џеп у тунелу. Жудно је дисао.
   Покушавао је да утврди где се налази. Да ли има излаза. И схватио да има свега тридесетак центиметара простора. Мораће да остане ту док не стигне помоћ. Ако стигне. Ухватио се за цев. Вода је била хладна, већ је почео да дрхти. Плакао је и дозивао помоћ.
   Изнад њега, на површини, потрага је готово обустављена. Стигла је и Карлова мајка. Сви су избегавали да жени саопште најгоре вести. Само је један човек веровао да је Карл још жив. Ватрогасац Рода тврдио је да има наде, све док не пронађу тело.

Довукли су јаку пумпу, која је тог тренутка извлачила воду из фонтане и целог система. Рода је схватио да не може да чека док се систем потпуно не испразни. Заједно с Кронином спустио се низ мердевине које су поставили у ону вертикалну рупу. Избегли су цеви и на дну чекали да се водоравни тунел мало испразни. Да падне ниво воде.
   Чим се створило десетак центиметара простора до таванице, ушли су у тунел. Пливали су на леђима и носевима дрљали о таваницу. Како се ваздушни џеп ширио, Роди се учинило да нешто чује. Послао је Кронина да се попне на површину и утиша присутне. Начуљио је уши. И чуо како неко дозива помоћ. Дечак је жив!
   Кронин се брзо вратио, па су наставили низ тунел. Јаким лампама су осветљивали таваницу, центиметар по центиметар. Неколико метара даље наишли су на мали тунел. Водио је нагоре. Осветлили су га, док се Рода подигао. Одједном се нашао лицем у лице с дечаком. Овај је био потпуно блед. Рода је стигао да га пита само једно:
   – Шта ти радиш овде?
   Дечак се тресао од хладноће. Онда је заплакао. Рода и Кронин су покушали да га дохвате, али Карл није испуштао цев. Грчевито се држао. Толико, да су ватрогасци морали да буду мало грубљи. Отргли су га. Потом су заједно кренули ка мердевинама.
   Из рупе на дну исушене фонтане прво је извирила Карлова глава. Прошао је сат и по како је ушао у фонтану и нестао. У болници су утврдили да дечак није теже повређен. После залечења неколико огреботина и посекотина, пуштен је кући. Успут је срео Роду, који је ишао код зубара. Да намести зуб избијен о цев у подземљу.