Живот пише драме

САМА ПРОТИВ ЗВЕРИ

Покушавајући да помогне стасалом младићу кога је крокодил зграбио за бутину и руку, дванаестогодишња девојчица се нашла у опасности да и сама заврши у чељустима немани из аустралијске мочваре…

Пета-Лин Ман је тог ведрог априлског поподнева 1981. године стигла из свог школског интерната у Дарвину, главном граду северне Аустралије, да ускршњи распуст проведе код своје куће у Ченел Поинту, око 120 километара југозападно од Дарвина. Син њихових суседа, двадесетчетворогодишњи Хилтон Грејем, њен друг у игри још из детињства, одмах ју је позвао на излет у тропске мочваре Националног парка око реке Дејли. Пета-Лин је са задовољством пристала. Када се попела у кабину Хилтоновог теренског возила, срце јој је лупало од узбуђења.
   Мочваре су биле пуне дивљих животиња – буфала, дивљих свиња, крокодила, разних птица. Пета-Лин је одмалена одлазила са родитељима и комшијом Хилтоном у мочваре, тако да их је добро познавала, и није се бојала.
   – Хајде да идемо у лов на дивље свиње – рекао је Хилтон – па ћемо на острву Пам Спрингс направити диван роштиљ за вечеру.
   А Пам Спрингс у ствари није био право острво јер је земљаним насипом било повезано с копном око мочваре.
   Када су стигли на острво, Хилтон је зауставио возило на једној чистини код великог банјан дрвета. У близини се налазио и његов чамац, заправо мањи катамаран – пловило са два повезана трупа – на коме се налазио мотор с пропелером.
   Хилтон је угурао катамаран у воду, заденуо пиштољ за појас, а ловачки нож, пушку и реденик с мецима понео у руци. Затим су се обоје попели и запловили. Пловећи око острва под малим гасом, Хилтон и Пета-Лин будно су осматрали кроз трску не би ли у плићацима угледали неку дивљу свињу.
   Негде око 17 сати катамаран се насукао. Хилтон је одмах скинуо пушку с рамена и загазио у воду. Гурајући катамаран, пиштољ му је упао у воду која му је допирала до колена. Није било друге него да засуче рукаве и потражи га опрезно пипајући по блатњавом дну мочваре.
   – Везаћу чамац за оно дрво, па ћу доћи да ти помогнем – рекла је Пета-Лин и одмах скочила у воду вукући конопац.
Готово истог часа нешто је снажно пљуснуло Хилтону иза леђа. Брзо се окренуо и угледао разјапљене чељусти крокодила дугачког око четири метара. Подигао је леву руку као да жели да се одбрани, а онда зачуо како се редови оштрих зуба немани снажно склапају. Кроз његову леву руку прострујао је оштар бол.
   Крокодил који је чврсто зграбио Хилтонову руку и бесомучно се увијао окрећући се ка дубљој води, а онда ју је, ко зна зашто, испустио.
   – Упомоћ, Пета! – дозивао је Хилтон.
   Пета је стајала непомично. Помислио је: па како ово дете и може да ми помогне?
  Савијајући се од болова, Хилтон је зачуо други, још снажнији ударац крокодиловог репа, а одмах затим, с десне стране, угледао разјапљене чељусти како обухватају његову десну бутину.
Крокодил га је снажно вукао у дубљу воду. Око Хилтонове тешко повређене леве руке ширио се круг поцрвенеле воде. Очајнички покушавајући да нађе чврст ослонац на муљевитом, клизавом дну мочваре, размишљао је: ако не успем да се одупрем и ухватим за нешто, крокодил ће ме одвући у дубину и рашчеречити. А кад је у једном тренутку ногом напипао неки пањ, пружио је десну руку према девојчици,  очајнички дозивајући:
   – Пета! Пета! Ухвати ме за руку!
   Иако јој је вода досезала до колена, зграбила је Хилтонову руку и почела свом снагом да вуче. Кроз мозак јој је прострујала мисао: oво је као у игри надвлачења конопца. Само, ово је далеко од игре, овде се ради о Хилтоновом животу и смрти. Морам га спасти!
   Крокодил није пуштао десну бутину своје жртве. Бесно је млатио репом и полако вукао Хилтона и Пету у дубину. У том натезању, које се Пети чинило бескрајно дуго а трајало је само неколико десетина секунди, крокодил је у једном тренутку снажним трзајем окренуо Хилтона и бацио га у воду. Пета, међутим, није испуштала младићеву руку. Знала је: ако не настави да се бори, крокодил ће их обоје одвући у дубину. Успела је некако да се усправи и да нађе чврст ослонац под ногама. Хилтонову руку и даље је снажно вукла.
Вода јој је била до појаса, а Хилтону је већ прекривала рамена. Његово лице на коме је видела очај и беспомоћност као да је уливало све више снаге у њено крхко дечје тело. Крокодил се поново умирио и њих двоје полетеше у плићак.
   – Хилтоне! Хилтоне! Бежимо на острво! – викала је Пета-Лин. Хилтон је, више бауљајући и посрћући него ходајући, почео да се вуче ка острву.
   Крокодил, међутим, није заборавио своју жртву. Хилтон једва да се померио неколико метара када су се иза његових леђа разјапиле чељусти побеснеле животиње. Овога пута, дохватио је само Хилтонове панталоне. Пета је одмах прискочила и помогла му да се извуче на суво.
   Хилтон се једва кретао, па је девојчица с великом муком успела да га смести у возило. А како ју је Хилтон још у осмој години научио да вози, одлучно је села за волан и кренула. Слаб због шока и губитка крви, младић се онесвестио. Она га је дрмала да се пробуди јецајући и преклињући га:
   – Хилтоне! Молим те, немој да умреш!
Зауставила је возило и водом из термоса који су понели од куће освежила му лице. Срећом, брзо је дошао себи, попио гутљај воде и преко радио-станице у возилу позвао насеље Лабел Хоумстид где је живела његова вереница.
   – Лабел, Лабел! У мочвари ме је опасно изуједао крокодил. Хитно морам у болницу. Пета ће ме колима довести до Лабела и онда неко треба да ме пребаци у Дарвин.
   Рука и бутина и даље су му крвариле. Скинуо је кошуљу и рекао Пети да је поцепа и што може чвршће завије раме. У Лабел Хоумстид стигли су у 19.45 сати. Ту су их чекали Хилтонова вереница Хелен и њен брат Хенри. Хилтона су одмах преместили у своје теренско возило, па су сви заједно кренули за Дарвин.
    У болници у Дарвину били су око 23.00 сата. Хеленин брат Хенри јавио је још из Лабел Хоумстида да довозе тешко рањеног човека кога је крокодил изуједао на неколико места тако да су хирурзи чекали спремни. На левој руци Хилтон је имао два отворена прелома, а на десној бутини дубоку рану дужине преко двадесет центиметара. На лечењу је остао више од две недеље.
   Пета-Лин редовноје посећивала Хилтона. Свима који су га обилазили Хилтон је причао:
   –То је храбра девојчица. Много је читала о крокодилима, а ми смо на нашим излетима често причали како су опасни. А када ме је један од њих стварно вукао у смрт, она ми је прискочила у помоћ.

***

   Октобра 1981. године енглеска краљица Елизабета II била је у првој службеној посети Аустралији. У краљевском хуманитарном друштву представили су јој девојчицу Пети-Лин Ман и испричали јој о њеном подвигу. Краљица јој је предала Кларкову златну медаљу за најхрабрији подвиг у 1981. години.