Klovn

Извештачена веселост

ПРАВА СТРАВА ЗАБОРАВА

Док су за неке кловнови са шареним перикама и упадљивом шминком извор добре забаве, за друге је и сам поглед на њих довољан да изазове нелагоду и неразуман страх

Кажу неки да су за овај страх бар делимично криви филмови и књиге – као што је зли Пенивајс из познатог романа Стивена Кинга „То”. Ипак, психолози су последњих година овоме приступили озбиљније. И мада у „Дијагностичком и статистичком приручнику за душевна обољења” није наведена коулрофобија, стручњаци се неретко сусрећу са њом. Овај појам означава страх од кловнова.
   Претпоставља се да од њега пати око 2 одсто светског становништва. За разлику од оних којима призор забављача под тешком шминком са периком и превеликом одећом изазива смех, за особе с коулрофобијом кловнови изазивају праву страву. Осим страха и нелагоде, у неким тежим случајевима људима се убрзава рад срца, презнојавају се и осећају мучнину. Понекад се дешава и да бризну у плач...

Језиви кез

   Истраживање Шефилдског универзитета из 2008. године за циљ је имало да утврди како се најмлађи осећају у њиховом присуству. У студији су учествовала деца узраста од 4 до 16 година (њих више од 250) и већина испитаника спремно је одговорила да се плаши кловнова, чак и кад их види на фотографијама. То је свакако била лоша вест за поједине болнице у Енглеској чији су зидови били украшени сликама кловнова како би развеселили децу која су у њима боравила.
    О овој теми расправљало се и у наредним годинама. У жељи да јасније одговори на питање шта је прави узрок страха код људи са коулрофобијом амерички доктор социјалне психологије Френк Т. Макендру постао је нека врста стручњака за кловнове. Заједно с колегама окупио је 2016. године 1.341 добровољца старости од 18 до 77 година. Тражили су од њих да наведу све људске особине, понашања и занимања која изазивају језу и нелагоду. Први на списку људи који се баве грозним занимањима били су нико други него – кловнови. А за њима таксидермисти, власници продавница играчака за одрасле, и гробари.
   Макендру је закључио да израз лица кловнова, односно његова неодређеност и двосмисленост највише плаше људе. С овом теоријом сагласио се и канадски психолог Рами Надер. По његовом схватању, израз лица кловнова нацртан помоћу јаке шминке, са претерано наглашеним деловима, као што су уста и очи, људима углавном делују неприродно и због тога се у неким случајевима јавља страх.
   Најчешће су нашминкани тако да изгледају срећно, јер забава и јесте њихов посао, али нико не може да буде стално срећан, па појединци то доживљавају као лаж иза које се крију права осећања и прави идентитет особе о којој заправо ништа не знају. Зато не желе да им верују јер су убеђени да се иза тог веселог површинског слоја крије нешто много мрачније.Такође, кловнови од нас очекују да се непрестано смејемо њиховим акробацијама, мада није увек свима до смеха. Тада ствари могу да постану непријатне.

Тортом у лице

   Осим тога што истинска кловновска осећања остају скривена иза маске, неки људи су на опрезу у њиховом присуству и због тога што су непредвидљивог понашања. Наступи лакрдијаша такви су да посматрачи никад не знају да ли ће неки од њих да их заскочи или гађа тортом у лице. То је још један од разлога који држи мозак у сталној будности.
   Што се тиче коулрофобије, ту није реч само о нелагоди, већ о неразумном страху својственом и свим другим фобијама. Обично као окидач може да се препозна неки трауматични догађај из прошлости. Довољно је да је неко имао непријатан сусрет са кловном када је био исмејан или преплашен, па да то остане урезано у мозгу. Сваки следећи пут када се нађе у сличном положају у глави се пали лампица која упозорава на обазривост. Страхови могу да буду толико јаки да се неретко због њих завршава код психотерапеута.
   Осим књига и филмова, лошем угледу кловнова допринеле су и неке стварне личности, као што је амерички серијски убица Џон Вејн Гејси који је извесно време наступао као кловн једне добротворне организације. Занимање које је постојало од старог Египта данас има све мање обожавалаца. О томе говори и статистика. Према подацима Светског удружења кловнова број чланова је од 2004. до 2014. године опао са 3.500 на 2.500. Један од разлога свакако је и то што млађим генерацијама ово занимање није привлачно као раније. Па и циркуси имају мању посету него ранијих деценија. А можда је бар делимично за то крива коулрофобија.

Број: 3509 2019.
Аутор: С. Лазић