ПЕТКОВДАН - 16. август 2024.

ОТАЦ ПСИХОЛОГИЈЕ

На данашњи дан 1832. године рођен је Вилхелм Вунт

Данашњи основ психологије као науке, „Начела физиолошке психологије”, које је Вилхелм Максимилијан Вунт објавио 1874. године, проучавају осећања, мотивацију и идеје. Осећања, мотивација за било какво деловање и свака замисао коју смо могли да измозгамо сматрали су се у то време поетским изразом или, у најбољем случају, духовним устројством. Вунт је био један од првих научника који је показао да се они могу изучавати непосредно, као и сви други појмови у науци.
    Рођен у Манхајму у породици лутеранских свештеника, Вунт је живео у време економски снажне Немачке конфедерације (1815–1866), која је почела да улаже у образовање и развој медицине и технологије. Студирао је медицину и био предавач на универзитетима у Тибингену, Хајделбергу, Берлину, Цириху, Лајпцигу. У Хајделбергу је 1858. постао асистент физичара и физиолога Хермана фон Хелмхолца, а 1874. написао је „Начела физиолошке психологије”, одвојивши психологију од медицине и филозофије. Први је о себи говорио као о психологу и основао први академски часопис за психолошка истраживања, „Психолошке студије” (од 1883. до 1917.) а око себе је окупио филозофе, физиологе, истраживаче. У Цириху је предавао „индуктивну филозофију” а у Лајпцигу филозофију, две стотине година у истом граду после Лајбница.

Држао је предавања шест дана у недељи – о психологији језика, антропологији, логици и епистемологији, психологији, мозгу и нервима, физиологији, космологији, историји филозофије, а 1879. године отворио прву званичну психолошку лабораторију, те се од ове године психологија сматра науком. Студенти су хрлили на његова предавања, а постдипломци се утркивали ко ће осмислити нове инструменте и начине за мерење очитовања људске душе. Између 1875. и 1919. код њега је одбранило докторате 185 студената, укључујући и српског психолога Љубомира Недића (1858–1902), професора филозофије на Великој школи и писца првог универзитетског уџбеника психологије. Међу студентима су били и Владимир Михајлович Бехтерев, Емил Диркем, Едмунд Хусерл…
    Пре свега лекар и неурофизиолог, био је пионир емпиријске психологије, али и филозоф који је мисао о свеукупности света градио на психологији. „Човек је мотивисан и мислећи субјект”, наглашавао је Вунт, занемарујући стару метафизику „бесмртне душе”. Направио је јасну разлику између физичких узрока у неуропсихологији и оних менталних који одређују стања психе/душе/свести. Први је сместио неуропсихолошко обликовање наших сазнања у чеони режањ мозга, што је убрзо и потврђено. Психологију је означио као „емпиријску науку која усклађује природне науке и хуманистику са биолошком теоријом еволуције”, склопивши на тај начин Хегела и Дарвина, а ова нова наука „испитује читаво искуство у субјективној, тренутној стварности”.

Институт за историју науке Универзитета „Макс Планк” побројао је 589 издања Вунтових дела на немачком и другим језицима. Један амерички психолог избројао их је 494, на око 54.000 страна, што значи да ј за 68 година рада свакодневно писао или редиговао 2,2 стране текста. Највећи део ових дела завршио је у библиотеци јапанског Универзитета Тохоку у тешким годинама Немачке после Првог светског рата.
 

… И ЈОШ ПОНЕШТО

1717.     аустријски принц Еуген Савојски потукао турску војску и освојио Београд

1919.     образована влада Краљевине СХС под председништвом Љубе Давидовића

1920.     рођен амерички писац Чарлс Буковски

1921.     умро краљ Србије Петар Први Карађорђевић

1954.     рођен амерички редитељ и продуцент Џејмс Камерон

1960.     Кипар стекао независност

1984.     умро наш писац Душко Радовић

1997.     нацисти широм Немачке демонстрирали поводом десете годишњице смрти Рудолфа 
               Хеса

2001.     рођен италијански тенисер Јаник Синер