ПЕТКОВДАН - 21. фебруар 2025.

ОД НЕМИЛА ДО НЕДРАГА

На данашњи дан 1917. године избио је Топлички устанак

У зиму 1916/17. године српска војска повукла се преко Црне Горе и Албаније ка Грчкој. У Краљевини је нешто српских војника заостало у повлачењу, као и рањеника који су избегли заробљавање. Били су ту и младићи који 1915. године нису стасали за војску. Крили су се по шумама, с оружјем које нису хтели да предају. На стварању отпора током лета 1916. почео је да ради резервни потпоручник Коста Војиновић Косовац, који је заостао у повлачењу у Косовској Митровици. Он је у Лепосавићу окупио чету која је временом прерасла у Ибарско-копаонички одред.
  
Граница између окупационих зона Аустрије и Бугарске протезала се дуж Велике Мораве, од Смедерева на југ, и од Крушевца преко Шар-планине до албанске границе – западни део држала је Аустроугарска а источни Бугарска. Становништво је терано на принудни рад, одузимани су стока и залихе хране, уџбеници на српском језику, иконе, убијани су свештеници, силоване жене, а у бугарским логорима било је око 31.000 војника и 187 српских официра.

Прве побуњеничке чете у Црној Гори су организовали Милинко и Тошко Влаховић, Јован Радовић и Милан Дрљевић. Српска Врховна команда је направила план побуне у Србији, али која би планула на њен знак. Задатак је поверен поручнику Кости Миловановићу Пећанцу, који се авионом спустио на планину Радан 28. септембра 1916. Испоставило се да се народ већ самоорганизовао где год је могао, уместо да чека на прве знаке повлачења Бугара, па му се и Пећанац придружио. До краја године број чета и четовођа у Јабланичком крају умножио се на више од три хиљаде људи.
  
На „ратном савету” у Обилићу 8. фебруара, три стотина четничких вођа поделило је устаничка подручја, одобрило стварање сеоских чета које би се објединиле у повољном тренутку у Пиротски и Крајински (Зајечар) комитски одред. Борбе су почеле и пре званичног објављивања устанка и за неколико дана ослобођени су Туларе, Медвеђа, Бојник, Лебане, цео Јабланички срез. Герилски устанак, вођен само пушкама, прерастао је у фронталну борбу, под руководством капетана Милинка Влаховића. У Топличком устанку учествовао је и велики број трећепозиваца из пређашњих ратова, и жена – испрва као курири, болничарке и јатаци, а убрзо су се неке нашле и у борбама, о чему су писали немачки и аустроугарски листови.

Прави устанак у Обилићу (Бојнику) код Лесковца проглашен је 21. фебруара, иако је већ увелико био у току. Бугарска и Аустроугарска повукле су око 30.000 војника са Солунског, Италијанског и Источног фронта, а напад је почео 12. марта. Бугари су за два дана заузели Прокупље, а Аустријанци за четири дана Куршумлију. До 25. марта устанак је савладан.
  
Према историјским изворима, устаника је било око пет-шест хиљада, и половина њих је страдала у борбама. Према аустријским изворима, убијено је око 20.000 људи. И Бугари су стрељали, обесили и поклали огроман број људи по селима. Пећанац и Влаховић успели су да се склоне са око 2.500 својих људи. Упркос свим казненим мерама, борбе су се наставиле у пролеће, од Херцеговине до Пирота и Неготина, и тако до краја 1917, без обзира на жртве, све до пробоја Солунског фронта.
  
Према подацима Црвеног крста Аустроугарске, крајем 1917. године у Немачкој је било 34.000 српских ратних заробљеника, у Аустроугарској 93.500, а у Бугарској 35.000; интернираних цивила у Немачкој било је око 2.000, у Аустроугарској око 77.000, а у Бугарској око 100.000.
 

... И ЈОШ ПОНЕШТО

1440.     створена Пруска конфедерација

1677.    умро холандски филозоф Барух де Спиноза

1848.   објављен „Комунистички манифест” Карла Маркса и Фридриха Енгелса

1934.     убијен никарагвански вођа Аугусто Сезар Сандино

1937.     Лига народа забрањује учешће странаца у Шпанском грађанском рату

1965.     убијен афроамерички борац за људска права Малколм Икс

1974.     у Скупштини Југославије проглашен устав којим су покрајине Србије постале конститутивни део федерације

1995.     Стив Фосет први је балоном прешао Пацифик и слетео у Канаду
              
Међународни дан матерњег језика

 

Број: 3811 2025.
Аутор: Н. Мрђеновић