ПЕТКОВДАН - 14. март 2025.

НАШ СЛАВНИ ЗЕТ

На данашњи дан 1879. године рођен је Алберт Ајнштајн

Ако сте се родили с мало већом главом, и проговорили (невољко) тек у трећој години, за разлику од остале деце, можда ћете ипак имати прилике да се ожените колегиницом и постанете најславнији научник двадесетог века. Шалу на страну, Алберт Ајнштајн је растао у Улму, тада у Немачком царству, у јеврејској трговачкој породици. Завршио је католичку основну школу. Ујаци и један студент медицине набављали су му или препоручивали за читање књиге из науке, математике и филозофије. Школу је напустио пре матуре, не говорећи ништа о томе родитељима. Када су то сазнали, послали су га у Арау, у Швајцарској, да заврши гимназију и добије о томе сведочанство.
   Студент Савезног политехничког института у Цириху постао је 1896. године. А ту се нашла и Милева Марић, нешто старија од Алберта, али изузетно друштво за размену мисли, а ускоро и пољубаца. Били су веома заљубљени, колеге у време када је Милева у Цириху била једина студенткиња и тек друга жена која је завршила студије на Катедри за математику и физику.
   Дипломирао је 1900. године, а убрзо објавио и први научни рад, „Резултати посматрања капиларних појава”, где покушава да сједини различите законе физике. Пошто су професори упамтили његову дрскост, запослио се у Швајцарском бироу за патенте, процењујући употребљивост проналазака.

Ванбрачна ћеркица Лизерл рођена је 1902. и о њој се не зна ништа потом – да ли је дата на усвајање или је умрла убрзо по рођењу. Догодине су се венчали, а две године касније одбранио је докторат на Циришком универзитету. Потом се родио Ханс Алберт, касније професор на Берклију, а 1910. године и Едуард, који је умро у азилу за умоболне. Алберт и Милева су се развели 1919. године, а он се оженио својом рођаком Елзом.
   Година преокрета била је 1905, када је у „Аналима физике” објавио четири научна рада. Већина физичара сматра да су три заслужила сваки по Нобелову награду, јер ни за један није имао научне изворе, а ни колеге с којима би се посаветовао – „О кретању” пружа основ хемичарима и физичарима за искуствене доказе о постојању атома; „О електродинамици покретних тела” практично је увод у специјалну теорију релативности као теорију простора, времена, масе и енергије; у раду „Да ли инерција зависи од енергетског садржаја тела” родила се чувена једначина E = mc², коју је у нешто другачијем облику објавио и Поенкаре коју годину раније.
До 1911. године постао је ванредни професор у Цириху и редовни у Прагу, потом и директор Института за физику „Кајзер Вилхелм” у Берлину (1914–1936) и ванредни професор у Лајдену. До 1919. Ајнштајн је постао светски славан научник, а две године касније добио је и Нобелову награду.
   Када је Хитлер 1933. године дошао на власт у Немачкој, Ајнштајн је био у Принстону, као гостујући професор. Амерички држављанин постао је 1940. године, после писма председнику Рузвелту, с предлогом да САД проуче нуклеарну фисију у војне сврхе пошто ће то иначе пре урадити Немци. Из ове замисли изродио се Пројекат Менхетн, потом Хирошима и Нагасаки… а Ајнштајн је касније зажалио што је уопште написао то писмо. И одбио је понуду да постане председник Израела. И борио се против расизма у Америци.
   Умро је 1955. године од крварења из срчане аорте, по сопственој жељи кремиран без икаквог верског обреда, а његов пепео расут је на непознатом месту. Теорија релативности и даље стоји на познатом месту у савременој физици.
 

… И ЈОШ ПОНЕШТО

1647.     Баварска, Келн, Француска и Шведска потписују мир у Тридесетогодишњем рату

1836.     Чарлс Дарвин на „Биглу” напушта Аустралију

1854.     рођен немачки бактериолог Паул Ерлих

1883.     умро Карл Маркс

1889.     Фердинанд фон Цепелин патентира свој „балон којим се може управљати”

1891.     постављен телефонски кабл испод Ламанша за прву телефонску везу В. Британије с Европом

1914.    Србија и Турска потписују мировни споразум

1923.    Врховни суд Немачке забрањује рад НСДАП

1965.     Израелска влада обнавља дипломатске односе са Западном Немачком

1991.     рођен наш атлетичар Емир Бекрић