Истина о Робину Худу

ДОБАР, РЂАВ...НЕПОСТОЈЕЋИ?

Митови и легенде одувек су за њега чували посебно место. А ко је био и шта је стварно радио енглеска повест ни данас с поуздањем не може да тврди.

Заплет је надалеко познат и достојан холивудских филмова. Сер Робина од Локслија, који је живео складним и мирним животом убирајући најлепше плодове племићког живота, Нормани су отерали с његовог поседа и прогнали га да пустари дуж путева као разбојник. За то време Енглеска је под чврстом влашћу опаког принца Џона Без Земље, иначе регента, док је његов брат и законити краљ Ричард I Лавље Срце далеко, на крсташком походу по коме је и добио надимак. Принц Џон је био у савезништву са шерифом Нотингема. Попут нераздвојне браће, они застрашују  подређене, становништво, намећу им високе порезе и отимају шта год им се прохте. Стога је Локсли једног дана решио да стане томе на крај, да оде у шуму Шервуд где ће са својом дружином моћи у тајности да води покрет слободољубивих Острвљана.
   То је прича о јунаштву, о романтичној љубави, епска сага о пожртвовању и отпору  тиранији богатих, о разним пустоловинама, укључујући и једно такмичење у стрељаштву где је у срцу непријатељског гнезда Робин напокон извојевао тешку и дуго очекивану победу.
   После незапамћено напетог одмеравања снага у умећу гађања луком и стрелом, Локсли је, успео на одушевљење окупљене масе, успео да надмудри шерифа тако што је својом стрелом преполовио његову и освојио титулу најбољег стрелца. Какав је то био призор! Ваздух се ори од узвика масе. Све очи упрте су у њега. Он је њихова нада, њихов ослободилац. Док мушкарци вичу и кличу, женска срца топе се гледајући храброг и згодног, али пре свега племенитог разбојника који им се клања углађено складним покретима.
   И управо тада, таман кад се шериф и принц Џон спремају да га ухапсе, на позорницу ступа законити владар краљ Ричард, као спас у последњи час. У исти мах добри краљ схвата шта се дешавало у његовом одсуству и открива да је Робин Худ уистину његов верни и најбољи поданик. Принц Џон одмах је утамничен, док Локсли добија све што је икада желео – руку прелепе Меријен, слободу за којом је дуго чезнуо, славу коју је прижељкивао. Али, и легенду.

Ово је прича коју телевизијска и филмска публика углавном познаје. Међутим, све је то само претпоставка. Нико не може са сигурношћу да тврди да је бандит Робин Худ стварно постојао. Јер, приче о пустоловинама Робина Худа препричаване су још у 14. веку, а први пут су записане крајем 15. века. А како то обично бива с разним предањима која прелазе с колена на колено, стално су усавршаване.
   Познато је да је Робин Худ први пут био повезан с владавином Ричарда I у 16. веку кад га је шкотски историчар Џон Мејџор ставио у ту замршену причу, у средњовековну Енглеску која пати због тираније незаконитог владара. Међутим, у његовој причи није постојала Меријен. Робин је био одан Девици Марији, и његова љубав била је духовна. Робин, такође, није крао од богатих да би дао сиромашнима. Отимао је од незаслужних да би дао заслужнима и достојнима и није било важно да ли су они богати или сиромашни. Иако се за ову верзију може рећи да је моралнија, лако се могу видети њени недостаци што се тиче примамљивости за простодушан и гладан народ у 16. веку.
    Приче о Робину Худу које познаје данашња публика плод су модерних времена. Па опет, одређени елементи сковани су током 15. века. Као, на пример, његови први официри, Мали Џон и Вил Скарлет. Њихова прича слична је Робиновој: дом им је Шервудска шума, одакле понекад иду и на север, у Јоркшир. Попут свих разбојника тог времена, и они бесправно лове краљеве јелене, што је само по себи својеврстан чин подсмевања властодршцу, прате путнике који пролазе шумом, а које, пре него што их опљачкају, увек прво позову на вечеру. И, наравно, бије их глас да су прекаљени ратници, искусни у баратању луком и стрелом, посебно Робин који је најбољи од најбољих. Исконски непријатељ им је шериф од Нотингема који, за разлику од њихових племенитих побуда, пљачка народ и свештенике у име свог незаконитог и окрутног краља Џона.

Заправо, током 15. века постојало је неколико различитих прича о Робину од Локслија. Иако су се све држале сличног заплета, неке су биле комедије, неке пустоловне приче, док су треће биле пуне насиља. Мора се напоменути да су одмазде, узроковане неправдом и злом, одувек биле тема легенди тог времена. То се посебно огледа у неким предањима где Робин, пошто га законити краљ помилује и постави у службу на двору, бежи назад у шуму, где опет пркоси свакој власти. Напокон, он је одувек био одметник који одражава и спроводи божју правду.

У трагању за правим Робином Худом важна је још једна ствар. Иако се крајем 15. века појављује прва записана прича која је на неки начин утабала пут свим доцнијим причама и филмовима који постоје и данас, основне одлике Робина Худа и Малог Џона постојале су и много раније и нису се много мењале.
    Постоје докази да су од 1262. до 1300. године њихова имена у разним облицима почела да се појављују у судским списима широм Енглеске. То првенствено указује на то да су  разни преступници у то време знали приче о Робину Худу и његовој веселој дружини. Постоји чак и могућност да је озлоглашени али вољени Робин заиста постојао. Наиме, према једном спису, траг тих прича води нас до треће деценије 13. века. У њему се помиње шериф Јоркшира који је одузео незаконито стечене предмете од извесног Роберта Худа, разбојника који је због својих недела обешен 1225. године. Према томе, као што многи на то указују, може бити да је он у ствари био човек који је постао легенда.
    Па опет, за разлику од потоњих случајева Џесија Џејмса и Неда Келија, ова тврдња не може да се докаже. Наравно, постоје многе теорије које на овај или онај начин покушавају да открију историјско постојање Робина Худа, његов прави идентитет, животни пут који га је нагнао да се окрене против закона, ако се то уопште може икако правдати. Међутим, тешкоћа је што су имена Роберт и Робин у средњовековној Енглеској била честа, док је Худ (енг. Hood) била реч којом се описивао „онај који носи капу”, што је такође било веома често. И тако, не изненађује податак да у средњовековним списима које историчари стално претурају и тумаче, има на десетине Роберта или Робина Худа.

Постоји још једна могућност која, за разлику од претходних, код неких историчара и публике наилази на разумљив отпор – Робих Худ можда никада није ни постојао. Наиме, много тога о његовом животу описаном у бројним причама и песмама веома је слично животу неких других разбојника тог доба чије је постојање доказано. Као, на пример, легенда о Хереварду, познатијем као Херевард Будни, који је живео и пљачкао за време владавине Вилијама Освајача. Као и Робин, и он је имао несређене рачуне с Норманима и седамдесетих година 11. века многи су га поштовали и следили. Друго озлоглашено име које се често спомиње јесте калуђер Јустас који је напустио манастир да би осветио смрт оца. Пошто је постао плаћеник, почетком 13. века радио је и за француске и за енглеске краљеве. Његова гусарска морнарица била је страх и трепет на каналу Ламанш. По легенди, скривао се у шуми и црпео снагу од ђавола.
   На крају, све ове приче указују на сличност с Робином Худом, бар у почетним верзијама. Према томе, није тешко закључити да је разбојник у зеленим хулахопкама у ствари био само спој измишљених али и правих разбојника који су харали Енглеском у средњем веку, да је био плод народног предања, а после нечије маште и пера, и да је можда, само можда, заиста и постојао. Али, чак ако се то и докаже, на жалост многих, испашће да је био само окорели разбојник.