Живот пише драме

ЗИМСКИ САН ЧОВЕКА-СНЕШКА

Када су га спасиоци извукли из возила окованог снегом, једва је изговорио неколико речи. И то је било превише за неког ко је 61 дан провео у леденом затвору.

Двa пролазника на моторним санкама зауставили су се јер им се учинило да је крај пута покварен аутомобил. Возило је било потпуно прекривено снегом. Скидали су дебеле наслаге белог пoкривача док коначно нису очистили ветробран. Провирили су унутра, стрепећи од призора који ће их сачекати. Једини путник лежао је на задњем седишту умотан у врећу за спавање. Испрва нису били сигурни да ли је жив. А онда су приметили благе покрете.
     Спасиоцима су одмах јавили да дођу до возила поред шумског пута, у близини града Умеа на североистоку Шведске. Тек када су извукли возача, постало је јасно да га је задесила велика несрећа. Петер Скилберг био је сувише намучен да би изговорио више од неколико речи. Детаље о његовом преживљавању на дебелом минусу сазнали су тек пошто је почео да се опоравља.
    Лекари који су га одвезли у болницу, на основу стања у којем су га затекли, били су уверени да га је дан-два делило од сигурне смрти. Тада још нико није знао да је четрдесетчетворогодишњак у аутомобилу затрпаним снегом провео два месеца.
    Његова прича убрзо је обишла свет, а поред оних који су се дивили Скилберговој истрајности и издржљивости, било је сумњичавих људи који нису схватали како за све то време није успео да изађе.

У случај се уплела и полиција, полако почевши да одмотава клупко. Највише их је занимало како се усамљени путик затекао на шумском путу и под каквим је несрећним околностима његов аутомобил постао залеђени затвор. Власти су најпре мислиле да је Скилберг заљубљеник у природу који је у овај део Шведске дошао да фотографише живи свет. Испоставило се, међутим, да је његова животна прича много мрачнија.
    Због лошег новчаног улагања направио је дуг од око 170.000 евра. Вереница га је оставила и наједном се нашао у безнађу. Напустио је стан у Карлскогу, где се увалио у невољу кад је купио зграду позајмљеним новцем. Аутомобил му је постао нови дом. Последњи пут био је виђен у Умеу када је купио кафу и новине. После тога му се изгубио сваки траг. Чак ни породица није знала шта је с њим. Одвезао се до шуме, далеко од насељених места, и ту је остао заробљен од 19. децембра 2011. године.

Лекарима је најпре било непојмљиво како је успео да се избори с језивом хладноћом. После Божића температура на северу Шведске пала је на –30 степени Целзијуса. Скилберг се грејао док је имао горива. Након тога му је преостала само одећа и врећа за спавање.Задобио је дубоке промрзлине. Није имао ни довољно хране, о чему је сведочило омршавело тело. За воду се некако снашао. Успео је да спусти прозор довољно да руком са крова дограби снег, који је топио и пио.
    Стручњаке је копкало како је људско тело опстало у тако суровим условима. По њиховом суду, два месеца су отприлике горња граница када је у питању преживљавање без хране. Али, остала је недоумица што се тиче хладноће. Лекар који га је прегледао дао је прихватљиво објашњење. Осим дебеле одеће и вреће за спавање које су га бар мало грејале, наслаге снега створиле су такозвани „ефекат иглуа” – неку врсту топлотне изолације због које је температура унутар возила била неколико степени испод нуле.
    Професор с Универзитета у Упсали понудио је претпоставку по којој је Скилбергу за два месеца заточеништва метаболизам довољно успорио да му потребу за храном смањи на минимум, те да је упао у стање слично животињском зимском сну. Већина колега сматрала је да је ово поређење претерано и неосновано јер би такав пад телесне температуре изазвао несвестицу и кому.

Међутим, један од полицајаца који је учествовао у Скилберговом спасавању приметио је нешто што је у њему пробудило сумњу. Аутомобил је био прекривен снегом, али јасно се видело да су наслаге на једним вратима биле тање, па је полицајац закључио да су она сигурно бар неколико пута отварана. Ако је Петер и излазио из возила, тврдио је полицајац, очигледно се врло брзо враћао, вероватно се не усуђујући да лута по хладноћи.
    Скилберг је после несреће добио надимак Човек-снешко. Можда појединости његове борбе за опстанак никад неће бити у потпуности расветљене, али нико од лекара не спори да је преживео право мучење.