Живот пише драме

ВЕЛИКИ КОБНИ ИЗАЗОВ

Тог дана једино су Драгодин и Горан одлучили да се параглајдером заједно вину у облаке. Незванично такмичење ових летача које је требало да започне са Вршачког брега ветар је упорно покушавао да онемогући.

Вршачки брег окружен је пољима и ливадама, висок око 300 метара као створен је за полетање змајева и параглајдера.
    Тада четрдесетједногодишњи Драгодин Миловановић познаје и најскровитији кутак овог брда, од рођења живи у непосредној близини. Сваки слободан тренутак користи да полети и ужива у свим лепотама које тај спорт пружа. Драгодин је био инструктор летења и велики пустолов. Осим параглајдингом, бавио се и змајарством, добијао пехаре у рели вожњи џиповима, учествовао у тркама најјачих мотора, a прве спортске успехе постигао је у бициклизму.
    Параглајдингом се до тада бавио већ тринаест година. То је била једна од његових највећих љубави. Једрење падобраном, како још зову овај опасни спорт, изводи се појединачно и удвоје. Баш приликом једног таквог заједничког лета преживео је драму из које је готово немогуће извући живу главу.

Кочење у ваздуху

    У параглајдингу треба добро научити фигуре јер природа уме сурово да се поигра. Током лета прете ваздушне струје, може да се повије купола или глајдер згужва тако да летач за неколико секунди пропадне и до педесет метара. Сваки глајдер фабрички је обележен и има бројеве с правилима како се „вади” из појединих фигура. Тестирање обављају фабрички или врхунски летачи.
    Глајдер, ипак, никада не може да буде потпуно сигуран – то је практично огромна крпа која у ваздуху лако може да се запетља или згужва. Код лета удвоје постоји још једна тешкоћа: широка крила параглајдера, пошто за такав лет платно има око 42 квадратна метра.
   Извођење фигуре „фул стол” (full stall – „потпуно кочење, кочење у месту”) с Гораном за Драгодина је била, како се касније испоставило, најопаснија грешка у његовом спортском животу. Наиме, фигуру треба изводити једино изнад воде због могућих незгода и због тога што је врло опасна, посебно за лет удвоје. Могла би се описати као поигравање с куполом. Гужвање куполе с командама изазива тренутно кочење, а затим следи вртоглаво пропадање. Када згужва куполу, летач постепено пропада и тада настаје највећа препрека: крило „пулсира” и покушава поново да се отвори. Летач не дозвољава куполи да се исправи тако што команде држи намотане око руку, чврсто затегнуте надоле да глајдер остане и даље згужван. Лагано отпуштање команди поново доноси миран лет.
   Приликом лета удвоје извођење ове фигуре је, због велике површине куполе, неупоредиво опасније. Услед наглог кочења и тежине два летача купола пада испред или испод њих. У таквим околностима параглајдеристи неминовно упадају у куполу која се злокобно склапа око њих, па лако може  да их одведе у смрт.
    Све ово Драгодин је добро знао. Горан није био почетник, често су летели заједно и изводили разне фигуре. Овога пута су желели да све то сниме и због тога је Горан понео камеру. Током лета уживали су и разговарали. Горан је у једном тренутку упитао:
   – Да ли смо испробали све?
    Драгодин му је одговорио:
   – Нисмо урадили једино „фул стол”, али овде је ионако опасно!
   Горан је по сваку цену желео да изведу и сниме ту фигуру. На његов наговор Драгодин је пристао. Пилотирајући, имао је добру висину, око 450 метара. Тада је почео да изводи фигуру. Кренуо је са затезањем команди и купола се згужвала. Док су пропадали, почело је пулсирање, платно се одмах отворило и зауставило Драгодина и Горана. Због наглог кочења и њихове тежине купола, међутим, пада испод њих и обојица улећу  у њу. Почиње драма!
    Обавијени са свих страна, умотани у платно и канапе, били су заробљени. Драгодин ипак није дозволио да га ухвати паника, размишљао је како да се извуче. Секунде су протицале, а они су падали вртоглавом брзином! Када су упали у куполу, он је покушао да направи простор и отвори резервни падобран.
    Прво је морао да Горана и себе ослободи канапа замотаног око ногу. Своје ноге није успео да ишчупа, па је одлучио да се изује. Одбацио је обућу и тако се бар делимично ослободио канапа. Одахнуо је с олакшањем. Затим је покушао и Горана да извуче из тог клупка. Није успео, а време је неумитно текло.
    Прошло је већ двадесетак секунди, а они су били све ближе земљи! Морао је да покуша још нешто: ухватио је другу страну  куполе желећи да је одбаци што даље и створи простор за отварање резервног падобрана. Да је Драгодин одмах покушао да отвори овај падобран, и он би се умрсио.

Право на ограду

    Резервни падобран иначе стоји иза леђа, а ручка се налази испод десне руке. Тај падобран неки летачи држе испред себе. Драгодин је био срећан што његов падобран стоји позади због већег и снажнијег замаха из рамена. Његовом пару и њему то је вероватно и спасло живот.
    Коначно је успео да добије простор за отварање резервног падобрана. До земље је остало још око 150 метара. Ухватио је ручку, бирајући тренутак у ком ће је повући. Учинио је то на око 100 метара. То је била довољна висина за отварање и безбедно слетање. Падобран се отворио на 50 метара од земље. Одлетели су увис, били су спасени!
    Ветар се у међувремену појачао тако да нису знали где ће слетети. Одвукао их је до далековода. Срећом, не велике волтаже. Биле су то „уличне” жице с гвоздене бандере које воде до трафо-станице. Само што су помислили да су их срећно избегли, падобран је ипак додирнуо жице и дошло је до кратког споја. Невољама ту није био крај.
    Кад лете удвоје, летачи су веома близу, удаљени су један од другога око 25 центиметара. Спојени су „вагицом” за коју се качи сваки са своје стране. Пошто су пролетели између жица, угледали су нову опасност – металну ограду са шиљцима. На њу су слетели, али подељено. Горан је пао са унутрашње, а Драгодин са спољне стране.
    Тако су остали да висе закачени на огради. Вага којом су летачи спојени пала је тачно својим средњим делом на ограду, искривила се и ублажила пад. До земље им је остало још свега десетак центиметара. Драгодин је одмах успео да устане, без иједне огреботине. Горан је поломио руку јер је приликом пада закачио ограду. Одмах су дошла кола хитне помоћи – вршачка болница је врло близу места с којег се полеће. Бројни летачи и падобранци с неверицом су посматрали овај догађај са срећним завршетком. Честитали су Драгодину на успешном отварању падобрана и слетању. У сличним приликама већина летача доживи шок, настане паника... И ту је крај.
    Драгодин је после свега ипак наставио да лети. Један је од наших најбољих инструктора овог спорта и зна да каже:
   „Параглајдинг је за свакога, али није свако за параглајдинг”. Да му верујемо .