Живот пише драме

У КАНЏАМА ГУСАРА

За Пола и Рејчел Чендлер, брачни пар из Велике Британије, крстарење Индијским океаном претворило се у пакао када су се нашли очи у очи са сомалијским отмичарима

Када је све прошло, после 388 дана агоније, Чендлерови нису осећали бес, нити су кривили власти своје земље што нису платилe откуп, јер су се тврдоглаво држали става да се с отмичарима не преговара. Срећа што су извукли живу главу надјачала је свако друго осећање. Као подсетник на оно што им се десило задржали су сувенир – нож једног од гусара који су их држали у заточеништву.
   
Чендлерови су подигли једра на свом бродићу у октобру 2009. године. После боравка на Сејшелима запутили су се у Танзанију, где су планирали да наставе одмор. Највећа брига током крстарења била им је да им узбуркано море и ветрови не поремете путовање. Ни на крај памети им није било да ће се на пучини, као највећа опасност, појавити други људи.
   
Усред ноћи, док је на палуби била Рејчел, десеторица Сомалијаца, наоружаних до зуба, напали су брод. Вишегодишње искуство научило их је како да до мете доплове нечујно, а затим буком и претњама спрече сваки покушај путника да се одбране. Рејчел се заледила од страха, немоћна да начини покрет или изговори било шта. Гусари су хитро претресли брод и натерали Пола да се придружи супрузи.
   
Заробљени путници више пута су слушали приче о пљачкашима и отмичарима који пресрећу бродове близу обале Сомалије. Веровали су да су на сигурном јер су били неколико хиљада километара удаљени од „опасне зоне”. Тада нису знали да су се гусари осилили довољно да прошире територију на којој су нападали. Више нигде није било сигурно.

Трачак наде да ће гусари само да их опљачкају и оставе на отвореном мору ишчезла је када су сви заједно наставили путовање. По доласку у Сомалију јасно им је било предочено шта их чека: или ће им бити плаћено седам милиона долара, или Чендлерови немају шансе да преживе.
  
Брачни пар је био свестан да су мале шансе да ће отмичари добити оно чему су се надали. Претпоставка гусара била је да су сви туристи са запада богаташи. У њиховом случају то није било ни близу истине. Осећали су се као да им је потписана смртна казна. Остало је само да чекају када ће бити извршена.

Дани у заточеништву пролазили су као године, уз сталну стрепњу да ће отмичари да изгубе стрпљење и докрајче их јер се чинило да нико од представника власти није имао намеру да пошаље новац. Размишљали су о томе кроз какав пакао пролазе њихове породице. За њих је сума од седам милиона долара била недостижна.
   
После неколико месеци, на лицима Пола и Рејчел јасно се видело безнађе. Физички исцрпљени од глади и сталних претњи, једва су успевали да прегурају дан. Отмичари су им давали оскудне оброке који су се углавном састојали од животињске јетре и куваног пиринча. Било им је важно да преживе док се не домогну новца.

Пол је покушавао да се спријатељи са стражарима, верујући да ће тако да стекне њихово поверење и можда их наговори да их пусте. Пратио је њихово кретање, трудио се да запамти какве су им навике, па чак и да научи њихов језик. Рејчел је, с друге стране, била повучена и ћутљива. Покушавала је бар у мислима да побегне с места где су је држали заточену.
   
Мучни месеци споро су протицали и њиховим породицама. Унајмили су саветнике који су на себе преузели задатак да преговарају с отмичарима. Највећи проблем био је како да сакупе новац. Зато су опрезно и стрпљиво убеђивали Сомалијце да пристану на мању суму. Понудили су им 440.000 долара. Пакет с новцем бачен је из авиона на договореном месту, али Рејчел и Пол нису пуштени.
   
Породице су се нашле у безизлазној ситуацији. Више нису знале од кога да траже новчану помоћ. А онда се, после још неколико месеци, појавио неочекивани спасилац. Таксиста из источног Лондона, родом из Сомалије, све време је на вестима пратио драму кроз коју су Чендлерови пролазили. Постидео се због злочина који су учинили људи из његове земље. Зато је решио да се умеша и покаже да нису сви исти. Уз подршку других Сомалијаца који су живели у Великој Британији, успео је да сакупи још 200.000 долара.

Био је спреман и да се суочи с отмичарима. Новац за откуп лично им је уручио, решен да неће отићи док Рејчел и Пол не буду ослобођени. Овог пута гусари се нису успротивили. После 388 дана Чендлерови су пуштени из заточеништва.
   
Нису допустили себи да се због тешког искуства „учауре” и скривају од света. После емоционалног и физичког опоравка, брачни пар је наставио да крстари, и то истим оним бродићем који су напали гусари.

Број: 3721 2023.
Аутор: С. Л.