Какав вам је живот...

...ТАКАВ ВАМ ЈЕ И СЕЛФИ

Ретко која технологија је толико променила животе људи широм света као што је то случај с мобилним уређајима, а један од трендова који је с њима доживео процват јесте – селфи.

Кратке текстуалне поруке (СМС) биле су пре више од две деценије права револуција. У последњој деценији паметни телефони су постали џепни суперрачунари; мобилни процесори у моделима високе класе обрађују огромне количине података, попут видео-снимака у резолуцији 8К, а дигитални помоћници раде с алгоритмима за вештачку интелигенцију.
    Иако се не зна тачан број корисника паметних телефона у свету (Кина не објављује такве податке), стручњаци процењују да број сигурно није мањи од 4,8 милијарди, док друге процене иду и до 5,5 милијарди људи. Широм света је постоји око 6,8 милијарди смартфона (рачунајући и оне у продавницама), а годишње се произведе још око милијарду нових. Због пандемије вируса корона последњих година је ова бројка била нешто мања, али је у 2023. враћен раст, који ће се наставити.
    Процењује се и да ће, ако средња класа у Кини и Индији постане још распрострањенија, до 2030. бити испоручивано чак 1,7 милијарди уређаја годишње – већина њих средње категорије, с ценом до четиристо америчких долара.

Милијарде фотографија и милијарде људи

  Небројени смартфони широм планете значе и небројене активне камере, повезане на интернет. Или чак неколико камера по уређају – већина нових паметних фона има главну камеру, ону за блиске (макро) и за удаљене објекте (телефото). Неки модели имају и камере намењене широкоугаоном сликању, а неки и специјалне, попут камера „Флир”, које виде у инфрацрвеном спектру (forward-looking infrared), те приказују и температуру предмета и живих бића. Сваки телефон, таблет и преносни рачунар има и предњу камеру, намењену видео-позивима.
    Ипак, ова предња камера је с временом добила другачију намену – за сликање, старински речено, аутопортрета или – омиљених селфија.
   Апликација на којој се објављује највише селфија јесте „Инстаграм”. Лансиран је 2010. године, а творци Кевин Сyстром и Мајк Кригер замислили су га платформу на којој ће првенствено фотографи качити фотографије, а други корисници их оцењивати и коментарисати. Ипак, са све већом распростањеношћу смартфона, „Инстаграм” је постао права друштвена мрежа, данас део компаније „Мета”, уз „Фејсбук” и „Воцап”, с преко две милијарде корисника.
    И већ помало злогласна кинеска апликација „Тикток” препуна је селфи фотографија и видео-записа. Штавише, суштина ове друштвене мреже и јесу селфији, на којима корисници плешу, кувају, глуме – речју, раде све што им падне на памет.
    „Тикток” има и сестринску апликацију у Кини, под именом Douyin, а укупно имају више од две милијарде корисника. Не чуди зато ни податак да се сваког дана на друштвене мреже постави око сто милиона селфија, уз око 130 милиона кратких видео-клипова, о чему је „Забавник” већ писао. Готово половина свих налога на друштвеним мрежама има бар један селфи, а просечно их је 12 до 15. Како већина људи не објављује све фотографије које има на свом уређају, прави број мобилних фотки које настану сваког дана ближи је бројци од две милијарде. Такође, статистичари показују и да жене, просечно гледано, направе два пута више селфија од мушкараца.

Зависност од огледала

   Процењује се и да ће за три до пет година, опет захваљујући већем броју нових корисника у Индији, Кини и јужној Азији, годишње настајати чак 1,2 трилиона (хиљада милијарди) мобилних фотографија, од чега ће око једне четвртине бити селфији. Стручњаци и психолози ову поплаву садржаја описују као „зависност од огледала” – око 33 одсто корисника мрежа осећа сталну потребу да неки догађај или место на коме се тренутно налази овековечи селфијем.
    Ово је и део зависности од друштвених мрежа, где огроман становништва (приближно петсто милиона) свој свакодневни живот документује и у виртуелном свету. Истраживање које су спровели психолози с Универзитета у Калифорнији наводи да безмало сваки други испитаник старости од 24 до 38 година сматра да се „нешто није ни догодило ако није објављено на друштвеним мрежама”.
    Због овога и велики јавни догађаји више не личе на оне од пре само деценију или две. Већ годинама концерти не могу да се одрже без мора телефона у публици, па неки музичари на својим наступима забрањују снимање или фотографисање. Један од најпознатијих клубова за електронску музику у свету, Berghain у Берлину, још од времена првих телефона с камером, строго забрањују њихово коришћење, уз доживотну забрану уласка за оне који се оглуше о правила. Такође, на трибинама великих спортских догађаја данас навијачи имају телефон у руци. С друге стране, на предстојећој Олимпијади у Паризу посетиоци неће моћи да се крећу у одређеним областима без посебних кодова на смартфонима. А све ово је присутно и у политици: бројни политичари користе селфи видео-записе на друштвеним мрежама као делотворну и бесплатну рекламу.