Живот пише драме

СВЕ ГОРЕ ОД ГОРЕГ

Отац Том и мајка Шон оставили су синове саме у колима на минут. А онда је неко украо аутомобил.
Са све децом...

Породица Ардизон из Индијанаполиса 26. фебруара 2006. године спремала се за одлазак на рођендан. Мајка Шон завршавала је паковање поклона, док је отац Том пресвлачио синове, четворогодишњег Лука и три године старијег Ендруа.
   Сместили су се у аутомобил. Од два возила паркирана у гаражи одабрали су лимузину. Таман што је Том окренуо кључ и извезао се пред гаражу, кад се Шон сетила да деци нису спаковали купаће гаће. Зар да на журку на базену крену без опреме!
   Ништа зато, муж ће тркнути на спрат, а она и деца ће сачекати у колима. Како се Том није враћао неколико минута, жена је схватила да не може да нађе купаће костиме. Рекла је клинцима да буду мирни – враћа се за тренутак. Орман се налазио у кухињи, у коју се улазило из гараже.
   Одмах је нашла торбу с опремом за купање и позвала мужа да сиђе. Док се он спуштао низ степенице, зазвонио је телефон. Погледали су се и решили да не дижу слушалицу. Нема времена, већ касне!
   Само што су крочили у гаражу, а Шон је чула како су се залупила врата аутомобила – а неко турира мотор. Да Ендру није успео да се одвеже, изађе из седишта, пређе напред и сад бесомучно притиска педалу за гас? Из гараже нису могли да виде шта се тачно дешава, али су били сигурни и већ спремни да се издеру на дете. Како су крочили на стазицу, видели су да аутомобил клизи у рикверц. За воланом није био њихов син, већ неки непознат младић. Он је извезао аутомобил на улицу, погледао ка њима, а онда нагазио на гас. Шон је само стигла да врисне:
   – Моја деца!
   Том се стуштио ка гаражи. Урлао је незнанцу да стане, покушавајући да му телом запречи пут. Успео је да се ухвати за кваку, али није могао да отвори врата. Сигурносна мера: кад је покренут мотор, врата су блокирана. Управо да деца не би могла да се играју док је возило у покрету. Незнанац је додао гас и наставио...

За то време Шон је избезумљена стајала са стране. Није могла ни да виче. Том је улетео у кућу и с кухињског стола зграбио кључ од џипа. Онда опет у гаражу, кључ у браву и ногу на гас. Док се извезао, само је на трен видео како ауто са децом замиче за угао. Отмичар очигледно није добро познавао крај, схватио је да је ушао у слепу улицу, па је брже-боље кренуо на другу страну. Том ј викнуо жени да позове полицију!
   Онда је кренуо у потеру. За неколико секунди стигао је до следеће велике раскрснице. Погледао је десно: деца су тамо, око километар далеко. Али, брзо се губе из видокруга. И он је с мобилног телефона позвао полицију. Објаснио је да му је аутомобил украден, да су деца унутра, да их он следи.
   Украдено возило имало је „блутут” који се укључивао позивом са Томовог телефона. Биће да се некако нашао у домету... Тек, лопов и деца су са звучника чули разговор Тома с дежурним у полицији. Један дечак је касније рекао да се „чика много изнервирао и рекао неколико ружних речи”. Тада је и Ендру, преплашен, решио да нешто уради. Узео је свој ласерски мач и подигао га колико може. Смислио је да лопова из све снаге опали по глави. Међутим, овај је у ретровизору видео шта му се спрема и припретио клинцу:
   – Ако ме удариш, упуцаћу те!
   Док је Том јурио, Шон је полицији рекла адресу, имена и опис синова, марку аутомобила и број регистарских таблица. Полицајац јој је пренео да су деца вероватно из аутомобила некако позвала помоћ. У централи су их чули како вриште. Шон се следила. Да их лопов није повредио? Можда пуцао? Све горе од горег.

Том је за то време скакао по гасу, гонећи џип до крајњих граница. А аутомобил му је све више одмицао. Када је отмичар замакао иза угла једне веће улице, убрзо је чуо шкрипу кочница. Лопов је пресекао улицу од две траке идући у погрешном смеру и на крају нагло закочио. Истрчао је из отетог возила и притрчао неком „форду” поред пута. Том је схватио да мора да му је саучесник у том возилу. Први пут је боље погледао младића. Висок и шпицаст; као да нема више од 16–17 година.
   Куд ће, шта ће – и Том је пресекао улицу. Отмичар је посегао за нечим испод мајице. Пиштољ! Брзо је испалио три метка. Први је прошао кроз сувозачева врата, па кроз инструмент-таблу, пробио кутијицу која је тамо стајала и завршио у Томовој слабини. Том није ни приметио да је погођен.
   Други метак је растурио стакло, а трећи пробушио гуму. Том је опет нагазио гас. Гледао је у ретровизор у страху да отмичар можда има намеру да се врати и заврши започето. Овај је само улетео код другара у аутомобил; за неколико секунди су нестали. Том је отрчао до аутомобила с децом. Све срећа, дечаци су били су жива, али уплашени и уплакани.
Мајку је телефоном полиција обавестила да су деца на сигурном, али јој је муж рањен и да се налази у болници. Цела улица је била блокирана. У том тренутку Том се јавио. Рана му је затворена, метак је само прошао кроз месо. Није оштетио унутрашње органе.
   Полицајци су узели изјаву од дечака који су детаљно описали отмичара. Брзо је ухапшен. Испоставило се да је и Том добро проценио. Радило се о седамнаестогодишњаку. А Ардизонови од тада мање журе...