Пишите нам, пишите

СУТРА

Сутра,

Кад осване дан,

Можда дође оно што желим

Из дана у дан.

Сутра иде и трамвај,

А ја га чекам.

Хоћу ли ући?

Имам ли место?

За мене се, сигурно,

чува једно излизано,

Опште место.

Уступићу га неком деди

Који чека на следећој станици,

И шта сад.

 

Сутра,

Кад се моје мисли одморе

И пођем да шетам уз реку

Чућу птице и људе,

Све звукове у јеку,

И биће боље него пре корака,

Уосталом, све је боље од сумрака

И знакова да ће доћи сутра.

А шта сад?

Шта сутра?

Имам план велик као планина,

Имам снове које стварам

На прагу од сутра,

Да се похвалим имам све,

И шта сад.

 

И сутра

Трчаћу, певаћу, плакаћу, горећу,

Нећу бити сам.

Ни сутра кад се изнова догодим,

Ни данас кад се већ догађам,

Кап за кап, прах за прах,

И шта сад.

 

Свој мелем за мисли послао нам је читалац Мирко Миајловић, који је написао ову песму.
 

МЕЛЕМ ЗА МИСЛИ

Кад наступи море брига, недоумица и свакодневних искушења, добро дође мало мелема за ум. Тo су благодети за наше душе које могу да нас разгале, надахну, подстакну и одагнају теже мисли. Зато овог пута објављујемо једну песму за коју верујемо да ће изазвати пријатна осећања. У наредним бројевима биће их још, а све читаоце позивамо да нам пишу о својим мелемима за мисли. Најуспешније прилоге објавићемо и награђивати поклонима предузећа „Биомелем”, лепим књигама и поклонима изненађења.