Живот пише драме

СПАСИЛАЦ БЕЗ ТЕЛЕФОНА

Док остала деца нису одвајала поглед с мобилних телефона, један дечак је приметио да школски аутобус скреће с пута. На време је дотрчао до возача и спречио несрећу.

Кад се Стив Ривс јавио на телефон 27. априла прошле године, ни на крај памети му није било да ће с друге стране чути глас полицајца. Помало уплашен, чуо је како човек изговара име његовог сина. Мислећи да се дечак увалио у некакву невољу, одмах је питао: „Шта је Дилон урадио?” Полицајац га је брзо смирио и објаснио да је дечак добро. „Ваш син је херој”, додао је на крају.
    Вести о Дилоновом подвигу обишле су Сједињене Америчке Државе. Дечак који је у то време похађао седми разред основне школе у граду Ворен у Мичигену успео је да заустави школски аутобус којим се возио кући, спречивши озбиљну несрећу. Подразумева се да тринаестогодишњак није имао возачку дозволу. Неколико пута је, уз очев надзор, возио аутомобил на паркингу, али то је била само вежба у условима без густог саобраћаја.
   Своје право умеће и храброст показао је тог 27. априла 2022. године. Школски аутобус је, као и сваког дана после часова, возио ученике до њихових домова. У возилу је било шездесетак основаца. Као и обично, чула се граја, а они нерасположени за разговор били су усредсређени на садржај на мобилним телефонима. Дилон је био један од ретких ђака који немају телефон. Захваљујући томе, једини је од свих путника на време приметио да су ствари кренуле по злу.
    Осетио је трзај. Погледао је кроз прозор и приметио да је аутобус нагло скренуо с пута. Прво је помислио да је у питању квар, али како се возило није зауставило, отрчао је до возача. Било је очигледно да је жена која управља аутобусом у несвести. Уместо да држи волан, седела је клонуле главе, с рукама у крилу.

Аутобус је и даље врлудао путем. Док су остали ученици полако постајали свесни да нешто озбиљно није у реду, Дилон је остао прибран и донео одлуку у секунди. Зграбио је волан, исправио аутобус колико је могао и затим снажно згазио кочницу. Успео је да га заустави и за длаку избегне судар с аутомобилом на раскрсници. У аутобусу је владала паника. Чула се вриска и позиви у помоћ, али било је и оних који су смирено снимали драматичан призор мобилним телефонима. Дилон је покушавао да надјача буку и једном од ученика каже да одмах позове хитну помоћ. Двоје очевидаца дотрчала су до аутобоса и помогла да деца безбедно изађу.
    У кући Ривсових нико није знао шта се дешава. Отац је спремао вечеру. Дилонова маћеха се враћала с посла кад је у близини куће приметила велику гужву. Призор ју је запрепастио. Око школског аутобуса били су ватрогасци, амбулантна кола и на десетине полицајаца. Препознала је да је то аутобус којим се Дилон враћа из школе, али њега није видела међу ученицима који су били испред. Утрчала је у кућу избезумљена. Покушавала је да објасни супругу да се десила несрећа кад је зазвонио телефон. Био је то полицајац који је Стива Ривса обавестио да је Дилон учинио херојско дело и да се осећа добро.
    Срећом, нико од осталих ученика није повређен. Главни задатак истражитеља после незгоде био је да утврде шта се заправо десило с женом која је возила аутобус. Забележено је да је у једном тренутку преко радио-станице обавестила диспечера да осећа вртоглавицу и да ће морати да се заустави. Ипак, изгубила је свест пре него што јој је то пошло за руком. Касније је збринута у болници одакле је дечаковој маћехи послала поруку захвалности.

Након поновног сусрета с породицом, Дилон је бомбардован позивима новинара и других знатижељника који су желели да чују његову страну приче. Одржана је конференција за штампу. Главно питање је било како је тринаестогодишњи дечак знао шта треба да уради у критичном тренутку. Његова највећа предност била је у томе што нема мобилни телефон. Да га је имао, вероватно би му поглед био закован за екран и не би био свестан шта се дешава. За разлику од остале деце, није паничио и знао је о вожњи довољно да нађе кочницу и заустави аутобус.
    Занимљива је и чињеница да је неколико месеци пре несреће Дилон више пута разговарао са женом која вози школски аутобус. Желео је да сазна с колико година може и сам да постане возач и да ли је посао тежак. Наставила је да се дописује с њим током опоравка и нагласила му да очекује да ће у животу постићи много више јер је показао колико је храбар и способан.
    У знак захвалности, градоначелник је Дилону уручио кључеве града Ворена.