Живот пише драме

ПОВРАТАК ИЗ ПРАЗНИНЕ

Испред породичне куће појавио се старац у истој одећи коју је носио кад је нестао, три деценије раније. Његов повратак покренуо је лавину питања на која ни он сам није имао одговоре.

Василе Горгос се 1991. године спремао за још један краћи пут. Сточар и трговац који је живео у селу у близини румунског града Бакауа, с времена на време посећивао је оближња места где је уговарао послове с другим сточарима. Унапред је купио карту за воз, обавестио породицу да ће се вратити за дан или два и кренуо на станицу. Нико није могао да наслути да ће његово путовање трајати 30 година.
   Укућани су навикли да се Горгос понекад задржи дуже него што је планирао. Ипак, после неколико дана одсуства, почели су да се питају да ли га неке непредвиђене околности спречавају да се врати. Нису хтели да слуте да га је задесила несрећа, али како су дани одмицали, а од њега и даље није било ни трага ни гласа, одлучили су да позову полицију.
   Покренута је опсежна истрага којој су се прикључили и мештани села. Судећи по извештајима сведока, Горгос је ушао у воз неколико дана раније. Шта се касније с њим десило, било је скоро немогуће утврдити.
   И поред тога што није располагала готово никаквим траговима, полиција није брзо одустала од потраге. Међутим, пошто ни после неколико месеци нису успели да пронађу несталог сточара, случај је полако губио на значају.

Породица је очајнички чекала да се појави било какав траг. Веровали су да ће се Горгос вратити, или да ће бар сазнати да ли је његово путовање имало кобан исход. Ипак, у наредне три деценије питања су наставила да се множе, а одговора није било. Иако су се мирили с тим да је вероватно мртав, и чак одржали парастос, 29. августа 2021. године десило се немогуће.
   Испред куће је изненада стао непознати аутомобил. Из њега је изашао погурени старац који се збуњено освртао, као да не зна где је. Иако је неколико људи сведочило овом необичном догађају, нису одмах схватили да је пред њима давно нестали сточар. Аутомобил је одјурио пре него што је било коме пало на памет да запише број регистарске таблице. 
   Василе Горгос вратио се кући после три деценије. Деведесеттрогодишњак је носио исту одећу као оног дана кад је кренуо на пут. У џепу му је и даље била возна карта коју је купио 1991. године. Мада су знаци старења на његовом лицу били очигледни, породица га је препознала и није било сумње да се пред њима, као гром из ведра неба, појавио човек о чијој су судбини толико дуго нагађали.
   Већ приликом првог сусрета, међутим, свима је било јасно да се Василе понаша чудно. Чинило се да уопште не препознаје свог сина и кћерку. На њихова питања о томе шта се десило и где је био све време, давао је несувисле одговоре. Спомињао је неке догађаје пре нестанка, али у његовој свести као да је остала празнина која је трајала 30 година. 
   Забринута породица одвела је Василеа у болницу да га лекари детаљно прегледају. Био је у зачуђујуће добром физичком стању, с обзиром на то колико је година имао. Ипак, откривено је да има значајних потешкоћа с памћењем. И поред тога што су стручњаци стрпљиво покушавали да утврде да ли је у Василеовој свести остао бар делић сећања на протеклих 30 година, њихови напори били су узалудни.

Василеу је у памћењу остало само оно што се дешавало пре његовог нестанка. Знао је да је с породицом живео и радио на имању, да је рођен 1928. године као син познатог трговца, као и да му је супруга преминула. На наваљивање деце да покуша да се сети шта се дешавало од 1991. године надаље, старац је кратко одговорио да је све време био код куће. То их је највише запањило и забринуло.
   Срећа коју су осетили кад им се отац коначно вратио није била довољна да им донесе спокој. Поново су их прогањала питања без одговора. У жељи да сазнају бар неки детаљ, затражили су помоћ и замолили да им се јаве они који имају било какву информацију о избрисаним годинама у Василеовом животу. Нико им није изашао у сусрет. Уместо тога, непознати људи почели су да износе разне теорије, од оних које су звучале разумно, до потпуно неуверљивих и сулудих.
   Једно од понуђених објашњења било је да постоји медицински узрок који је довео до Василеовог чудног стања, вероватно деменција или дисоцијативни поремећај личности. Овај поремећај подразумева стање у којем се идентитет особе „цепа” на две или више одвојених личности, а оне могу да воде паралелне животе, често без међусобног сећања на оно што је друга личност доживела. Психијатри су, међутим, истакли да се поремећај јавља у виду епизода, те да је мало вероватно да једна епизода траје непрекидно неколико деценија.

Случај је привукао и велику пажњу корисника друштвених мрежа који су увек били у потрази за новим мистеријама. Неки су тврдили да је Василе једноставно одлучио да напусти породицу јер је пронашао нову љубав. Можда га је грижа савести натерала да се после мнгого година врати и помири с њима пре смрти. Ништа, додуше, није указивало на то да је болестан и да ће ускоро умрети.
   Према другој распрострањеној теорији, Василе је крио мрачну прошлост од које је покушао да побегне 1991. године, али она га је ипак сустигла. Завршио је у затвору и пуштен је после три деценије. Зато није чудно што је носио исту одећу кад се вратио кући.
   Било је и оних који су изнели узнемирујућу претпоставку да је Василе отет и послат на принудни рад ко зна где. Држали су га тамо док је био у пуној физичкој снази, а када је престао да буде користан као радна снага, довезли су га на имање и на брзину избацили из аутомобила.
Отмица је очигледно звучала занимљиво јер су се убрзо појавиле нове верзије ове приче. Једна од њих каже да је пао у руке злих научника који су у име владе вршили разне огледе због којих је изгубио памћење. У другој верзији, за отмицу су били одговорни ванземаљци који су га такође користили као заморче, а затим вратили породици, без сећања.
   Ниједна од ових теорија није доказана и врло је вероватно да истина никад неће изаћи на видело.