High Tech

ШПИЈУНИРАЊЕ ВРЕМЕНА

Ево како ради један озлоглашени шпијунски алат и најомиљенији НЛО свих времена – метеоролошки балон

Када је америчка авијација недавно с неба уклонила „шпијунски” балон за који је Кина тврдила да је само „овећи метеоролошки балон” који је одлутао, однос две суперсиле ушао је у нову фазу хладноратовског усијања. Да ли метеоролошки балон уопште може да шпијунира?
    На око 900 места широм света, укључујући и Србију, балони се лансирају два пута дневно да би пратили и мерили услове у атмосфери разним инструментима и сензорима и послали податке о вредностима ваздушног притиска, правцу, смеру и брзини ветра и концентрацији влаге у облацима. Обично су направљени од вештачке гуме која се зове неопрен, дебљине око пет стотих делова милиметра – на тлу. Како се пење све више, услед ниског притиска у балону гас се шири, растежући неопрен до дебљине од само два и по хиљадита дела милиметра. Величина балона зависи од тога колико су тешки уређаји и инструменти које носи и надморске висине с којих су метеоролозима потребни подаци.

Иако сваки лет траје тек неколико сати, а балони су најчешће и направљени тако да потрају 90 минута пре него што пукну и сруше се, они могу да издрже много тога: температуре до –95 степени Целзијуса, па чак и ваздушни притисак од само неколико хиљадитих делова оног на земљи. Зашто онда ретко виђамо метеоролошке балоне на небу и зашто некад умеју да одлутају?
    Балони нису причвршћени за тло, већ слободно плове кроз ваздух. Ако их ветар у вишим слојевима атмосфере однесе предалеко, или им услови не дозволе да се попну превисоко, након чега експлодирају и враћају инструменте на тло, могу да одлутају прилично далеко. За њихово лансирање бирају се отворена, равна поља на којима нема препрека као што су планине или високе зграде, због којих би се прерано срушили или би се причинила штета уређајима при слетању, пошто инструменти могу да се користе више пута.

наставак текста можете прочитати у штампаном издању Забавника