Живот пише драме

САМ НА ПУЧИНИ

Тек што су приспели у луку, Бертови пријатељи су приметили да га нигде нема. Почела је даноноћна потрага, док се младић већ предавао плавим дубинама...

Увелико је прошла поноћ 17. априла 2013. године. Журка само што се завршила на једрилици „Нага Лаут”, недалеко од обале Индонезије. Неколико пријатеља из Јужне Африке изнајмило је брод, желећи да одмор проведу у сурфовању. Међутим, Брет Арчибалд се управо нагнуо преко ивице и повратио.
   Кривио је превише алкохола и немирно море. Чим би помислио да се желудац смирио, уследио би нови налет. Гледао је у воду и мутило му се у глави. Затим је осетио тумбање и удар. Требало му је неколико секунди да схвати да је у води. Со му је пекла одрано грло. Јак ветар је подизао велике таласе. Тридесетак метара даље био је брод, који се удаљавао. Узалуд је дозивао и махао – нико га није чуо. „Нага Лаут” је нестала.

Неколико сати касније брод је пристао у луци. Бретови пријатељи обишли су све просторије, сваки кутак, али га није било. Напокон су се обратили капетану Јанту, који је у тренутку пребледео. У Индонезији, ако посада некога изгуби на мору, прети им дугогодишња затворска казна.
   Поново су претражили брод, али од Брета ни трага. Јанто се већ помирио са судбином. Бретови пријатељи су га убеђивали да се врате до воде, али је био потпуно сигуран да нема сврхе. Човек се сигурно већ удавио. Ипак, успели су да га убеде да макар провере. Заједно су рачунали кад су Брета последњи пут видели. Урачунали су и морске струје и добили подручје за претрагу.

Брет је плутао и трудио се да се одржава на површини. И даље је повремено повраћао, што му је додатно црпело снагу. Знајући да не сме да се преда, мислио је на жену и децу. Покушавао је да плива, али би га велики таласи затрпали и гурнули под површину.
   Одједном је почела киша. Смирио се, подигао главу и отворио уста. Кишница му је унеколико ублажила муке, па се мало осоколио. Запитао се за колико ће времена пријатељи приметити да га нема. У најгорем случају, кад пристану у луку. Дакле, мора да преживи највише петнаестак сати. Мора да плива. Али где? На коју страну?
   У џепу је напипао неки картон. За дивно чудо, био је сув. Исцепао је комадић и пустио га у воду. Струја га је брзо однела. Онда је схватио зашто се толико замара. Пливао је уз струју. Кад је променио смер, све је било лакше. Само, и даље није имао никакав оријентир.
   У луци је капетан Тони Елтерингтон чуо гужву на фреквенцијама за хитне случајеве. Његов брод за крстарења био је усидрен већ данима. Једва је разабрао да је неко нестао на мору. Позвао је „Нага Лаут” и објаснили су му о чему се ради. Одмах се понудио да се придружи трагању, али они су оклевали. Време је лоше, може само да се догоди да се и њихови бродови преврну. Тонија то није занимало – одлучно је наложио да се брод спреми за пловидбу.

Брет се и даље батргао у мору. Повремено је покушавао да плута, тек толико да одмори руке и ноге. Ипак, брзо је тонуо. Одбацио се ка површини и искашљавао воду. Иако је вода била топла, повремено би осећао хладноћу. Неколико минута касније стравичан грч му је прострујао кроз ноге. Потонуо је као камен. Вода му је ушла у уста, грло, уши. Зграбио је ножне прсте и повукао их ка унутра. Мишићи су се истегли, плућа су била пред пуцањем. Успео је да споји ноге и исплива. Макар су грчеви престали.
   Гледао је ка небу, које се постепено смркавало. Почела је још једна олуја.
   Капетан Тони увелико је испловио. Неки његови гости су понудили помоћ, што је оберучке прихватио. Макар да човека достојно сахране...

За то време „Нага Лаут” је претраживала област означену на карти. Сви су с палубе осматрали, тражили знаке. Повремено би неко угледао нешто и дигао узбуну, али се увек испоставило да је у питању некакво ђубре. Капетан је био опрезан због најављене олује. Окренуо је ка луци. Бретови пријатељи су се бунили, али је његова била последња. Неко је пријавио још нешто на мору, неколико стотина метара удаљено. Капетан је одбио да провери – враћају се у луку.
   Огромне капи засипале су Брета. Таласи су га бацакали. Ипак, у једном предаху, угледао је брод – траже га! Викао је, лупао рукама по води. Одједном се брод зауставио и окренуо. Готово да је могао да препозна људе на палуби. Потом је схватио да брод одлази. Очај га је савладао.

Капетан Тони није имао намеру да одустане. Ни немирно море га није поколебало. Чланови посаде држали су се за сајле и прегледали пучину. Придружило им се још бродова, па су упоредо пловили и претраживали већу површину. Узалуд.
   Мрак је увелико пао. Брет је и даље покушавао да плива. Одједном је осетио ударац. Ајкула! Удахнуо је и заронио.
   Као у успореном филму, ајкула га је полако обилазила. Брет није смео да се помери. Једва се одржавао на површини. Онда је ајкула нестала. Нешто касније видео је светлуцање. Први пут је видео Месец, што га је оснажило. Изненада је осетио бол – медуза га је опекла. Тресао је рукама, покушавао да је скине. Како ју је отргао, тако су и медузе нестале. Помислио је да му је дошао крај.

Сутрадан је капетан Тони наставио претрагу. Молио се да је Брет преживео ноћ. Дозвао је још бродова. Ништа није могло да им промакне. Извиђачи су двогледима пажљиво претраживали површину воде. Поново је било много узбуна – лажних. Сужавали су зону претраге. Одједном је Тонију ниоткуда дошла замисао. Шта ако га је струја одвукла даље? Променио је правац и отишао јужније сам.
   Брет је провео већ 28 сати у води. Покушавао је да сачува оно мало снаге што му је остало. Сунце је сијало, а он се вртео у круг. Повремено би га малодушност савладала, па је решио да све оконча. Желео је само да се све што пре заврши. Али, кад би му се плућа напунила водом, преовладао би нагон за самоодржањем.
    Угледао је неко острво и запливао ка њему. Убрзо је схватио да му се привиђа. Одмарао се плутајући. Видео је и крст на обзорју – још једно привиђење. Ипак, овај као да се повећава.

Капетан је претраживао ту нову област. Сишао је под палубу и утом зачуо урлик. Угледао је
    Брета! Ћелава глава се беласала на води. Капетан је наредио да пуном брзином заплове ка њему.
   Брет је посматрао како се крст повећава. Онда је схватио да се ради о јарболу неког брода. Млатио је рукама, драо се. Сад је већ видео и силуету брода који иде право ка њему. Нешто касније био је на палуби. У води је провео готово 30 сати, а нашли су га 70 километара од места на коме се сручио преко ограде. Ипак, није имао тежих повреда. Само опекотине.
   Већ после неколико дана поново је био на броду. Желео је да искористи још неколико дана одмора.