Има нека тајна веза

С КУЛТУРОМ ЈЕ... ЗДРАВИЈЕ

Чешће посете музејима, позориштима или галеријама могу помоћи да будемо дуговечнији, показали су резултати недавног британског истраживања

Када су у питању истраживања која се баве стопом смртности, неретко се у обзир узимају неке од навика и понашања за које се без сумње зна да утичу на наше здравље, било да су то оне штетне, као што је пушење и испијање алкохола, или оне здраве као што су, рецимо, телесне вежбе. Професори са Лондонског универзитетског колеџа Дејзи Фанкорт и Ендру Стептоу одлучили су да у свом истраживању оду корак даље и нађу одговор на не тако уобичајено питање – како изложеност различитим видовима уметности утиче на нашу дуговечност?
    У духу теме којом су се бавили, истраживање су назвали „Уметност живота и смрти”, а за испитанике су изабрали 6.710 Британаца старијих од 50 година који су и пре учествовали у истраживању о стопи смртности „ЕЛСА”. Многа ранија испитивања научника показала су да постоји веза између учешћа у уметности и предупређивања и лечења разних физичких и душевних стања укључујући депресију, деменцију, слабост и хроничне болове, али, како су утврдили Фанкорт и Стептоу, остало је нејасно да ли иста веза постоји између уметности и дужег живота.

Прва фаза истраживања почела је 2004, а завршена 2005. године – у том раздобљу главни циљ био је да се утврди колико често испитаници посећују музеје, позоришта, галерије, концерте или опере. На основу одговора сврстали су их у три категорије: у првој су били они који уопште не учествују у оваквим дешавањима, у другој они који то чине ретко (мање него једном годишње, или једном-двапут годишње), а у трећој особе које на неколико месеци, бар једном месечно или чешће показују занимање за уметност.
    Током истраживања у обзир су узети и други чиниоци за које се сматрало да могу да утичу на коначне резултате: демографија, економски и друштвени положај, старост и пол испитаника, здравствено стање, ниво образовања, запослење, као и то да ли су у браку, другој врсти заједнице, сами, разведени, или им је брачни друг преминуо. Од здравствених чинилаца, између осталог, разматрано је какав им је вид, слух, да ли показује знакове депресије или неке друге душевне тегобе, да ли је утврђено да болују од неке плућне, болести срца или крвних судова, рака, те да ли имају потешкоћа у обављању свакодневних послова.

Унаредних четрнаест година преминуо је 2.001 учесник студије (или 29,8 одсто), углавном од тумора, болести срца и других природних узрока. Када се ради о самом предмету истраживања, проценти су ишли у корист оних који су више били заинтересовани за културна дешавања, као што је показала анализа података у децембру – од преминулих испитаника 47,5 одсто спадало је у категорију оних који готово уопште нису имали додира са уметношћу, 26,6 одсто било је сврстано у категорију ретких посетилаца галерија, музеја, концерата, а најмањи проценат умрлих (18,6%) припадао је категорији највећих љубитеља и посетилаца уметничких догађаја.
    После оваквих резултата Дејзи Фанкорт и Ендру Стептоу, свесни да немају научне доказе и да је у питању само опсервационо истраживање, ипак су покушали да објасне какав се то лек крије у свакодневици обогаћеној уметношћу и зашто она може помоћи да живимо дуже. Слично радовима неких од њихових претходника, лондонски професори верују да излагање различитим врстама уметности може да делује као „амортизер” који смањује стрес, побољшава опште душевно стање, емоционалну интелигенцију, друштвене вештине, смањује осећај усамљености, повећава креативност и даје нову сврху животу.
    Због умирујућег дејства уметничких дела појединци се осећају мање напето, лакше се прилагођавају променама и ређе испољавају понашање које би се могло описати као „ризично”. Укљученост у овакве врсте догађаја чине и да се више осећамо као део света. Осим благотворног дејства на психу, према неким теоријама, уметност има и знатан утицај на наше физичко здравље, па тако може да ублажи знакове неких тегоба, као што је висок крвни притисак или хронични бол.

Четрнаестогодишње праћење понашања и навика одраслих старијих од педесет година довело је до закључка да је код особа које редовно посећују музеје, позориште и музичке догађаје опасност од смрти смањен за 31 одсто. Научници нису могли да препоруче која врста уметничких дела, музике или позоришни комада нарочито продужују животни век јер се тако нешто још не може са сигурношћу утврдити. Како је Стептоу објаснио, још нема доказа да ли ће нас дуговечнијим учинити „Фантом из опере” или, рецимо, неки од Шекспирових комада. Али шта год да изаберемо – нећемо погрешити.
    Са друге стране океана научници из Арканзаса спровели су слично истраживање у коме су учествовала деца и такође су дошли до неких повољних резултата. Деца која су редовно одлазила на излете који су укључивали посете музејима и изложбама касније су са много више пажње пратила часове и полагала тестове с више успеха.