Свици пуни непознаница

РУКОПИСИ СИНОВА СВЕТЛА

Већ у првим вековима хришћанске ере у пећинама крај Мртвог мора наилазило се на кожне свитке са рукописима који су столећима касније, средином двадесетог века, изазвали много узбуђења не само у научном свету. Од најстручнијих часописа до булеварских листова са сензационалним вестима о разводима филмских звезда, сви су писали о тајанственим рукописима који су променили историју. Било је то такозвано „највеће откриће модерних времена” о коме ни данас не престаје да се пише.
   Више нико не оспорава веродостојност ових текстова који казују да се бар стотину година пре Христа појавила идеја хришћанства и који на тај начин задиру у срж питања о коренима и пореклу јудеохришћанске цивилизације и културе.



   Према многим показатељима које данас већина научника прихвата, оставили су их Есени, или Есеји, јеврејска секта (Плиније Старији назива их „племеном”) пустињака која нема више од 4000 чланова, остајући увек на истом броју, само мушкараца, заједница чији се обичаји и схватања могу сматрати претходницом хришћанског учења. И они, „Синови светла који се боре против Синова таме”, како о себи пишу, проповедали су љубав према богу, љубав према врлини, љубав према човеку. Једнакост и братство, истинољубивост, скромност, стрпљење, милосрђе, поштовање закона, све су то биле одлике и Есена, и све је то, уз књиге старозаветне, записано у текстовима свитака из Кумранских пећина. И научници и лаици били су изненађени. Била је то неочекивана новост.

Али, да се вратимо на почетак ове приче. Још је крајем другог и у половини трећег века писано да су у околини Јерихона нађени свици у глиненим посудама. Знатно касније, 800. године, у писму несторијанског патријарха Тимотеја из Селеукије, упућеном митрополиту из Елама, говори се о томе да је неки ловац, Арапин, у околини Јерихона нашао пећину трагајући за залуталим псом. У пећини је наишао на велики број хебрејских свитака и о томе обавестио јерусалимске Јевреје, а они су у овим текстовима препознали свитке Петокњижја и, што је још значајније, око две стотине до тада непознатих Давидових псалама!
   И у наше време повремено је било говора о пећинским налазима старих јеврејских рукописа. Познат је велики скандал који је избио у Лондону 1883. године када је трговац старинама из Јерусалима, Шапира, изложио на продају старе свитке са одломцима из Пете књиге Мојсијеве (Поновљени закони) и тврдио за њих да су нађениу некој пећини на источној обали Мртвог мора.
   Шапира је још говорио да су свици били умотани утканину црне боје и да су били балсамовани, баш онако како су нађени и свици из Кумрана у нашем веку.
    Знало се да је Шапира раније продавао неку кривотворену грнчарију за коју је тврдио да је из старозаветних времена, али се такође знало и да је за лондонски Британски музеј и за Пруску државну биолиотеку набављао неке старе и вредне рукописе. Првагнуле су оне прве гласине, па су научници и за ове сада нађене свитке тврдили да су лажни. Уследио је догађај који нико није очекивао: превејани трговац који је сигурно многима свесно подвалио, вероватно дубоко повређен и уз то уверен у веродостојност своје тврдње – извршио је самоубиство!

Знајући о тим свицима оно што данас знамо, можемо сумњати у пресуду тадашње науке. Шапирин случај, као и они пређашњи налази о којима се са мање или више поверења говорило и знало, доказ је више да су пећине поред Мртвог мора посећиване и пре оног значајног открића чија историја укратко гласи овако:
   Године 1947. по грегоријанском календару, 1366. по Хиџрету, како рачунају муслимани, 5707. од стварања света, како рачунају Јевреји, негде у време кад пролеће наилази у суре пределе око Мртвог мора, у малој јами која је нешто више од две хиљаде корака удаљена од његове северозападне обале, око седам километара јужније од најниже тачке на копну овог света, петнаестогодишњи Мухамед ад Диб из бедуинског племена Тамира, пронашао је свитке.
   Да ли је тражио залутало јаре, да ли се склонио од олује, или од несносне врућине, да ли се сакрио од патроле која је тражила кријумчаре по околини, тек, Мухамед ад Диб нашао је у Кирбет Кумрану прву пећину која је названа „Q I” .

Број: 3666 2022.
Аутор: С. Н.