Живот пише драме

РЕЧИМА ПРОТИВ ОТМИЧАРА

 Суочен с наоружаним мушкарцем који је улетео у кокпит, лукави капетан брзо је смислио како да га надмудри чим је схватио да не разуме француски језик

Полетевши с аеродрома у Нуакшоту, главном граду Мауританије, „боинг 737” мирно је запловио небом ка Лас Палмасу на Канарским острвима. У авиону је био 71 путник и осам чланова посаде. Временске прилике биле су погодне, све је текло како треба и у летелици је владала пријатна тишина, коју је повремено прекидао тихи жамор и звук мотора. Четрдесетогодишња Аика Сиди, која је имала страх од летења, дозволила је себи да се опусти у седишту и размишља о скорашњем сусрету с породицом.
   Готово да је утонула у сан, кад јој је пажњу привукао необичан призор. Замаскиран мушкарац лагано je устао и кренуо ка предњем делу авиона. У рукама је држао два пиштоља. Убрзо су и остали путници видели како намрштени човек маше оружјем и одлучно иде ка вратима кокпита.
   Странац је упао у кокпит и почео да узвикује нешто што су издалека, по тону, протумачили као наређење упућено онима унутра. Авион је и даље летео стабилно, што је путницима колико-толико уливало сигурност. Капетан је остао прибран и поред тога што га је усред пилотирања препао нападач.
   Наоружани тридесетдвогодишњак Мохамед Абдераман укрцао се у „боинг 737” с једном намером: да натера пилота да га одведе у Француску, где ће затражити политички азил. Био је спреман на ризик кад је понео ватрено оружје и неком лудом срећом прошао све безбедносне тачке на аеродрому. Иако је једино он био наоружан, што му је давало велику предност над осталим путницима и члановима посаде, Мохамед је био преплашен скоро исто колико и они.


Чим је упао у кокпит, уперио је пиштоље у капетана Aхмеда Moхамеда Леминеa. Под претњом да ће га убити, наредио му је да преусмери авион ка Француској. Док се Мохамед знојио испод маске, једва успевајући да задржи фасаду опасног момка, капетан га је гледао хладнокрвно. Мада се никад није нашао у оваквим околностима, на послу је провео већ двадесет година и знао је колико је велика његова одговорност.
   Капетан је саслушао отмичарев захтев и затим га мирно обавестио да немају довољно горива да би стигли у Француску. Разговарао је с контролорима на аеродрому у Дахли, граду под управом Марока, да би добио дозволу да ту слети и напуни гориво, али су одбили молбу. Једино му је преостало да настави ка Лас Палмасу и некако смири све нестрпљивијег отмичара.
   Напетост је расла и међу путницима, који и даље нису знали шта се тачно дешава. Било им је јасно да је у питању отмица чим су видели да је човек маскиран и наоружан. Многи су се плашили најгорег, јер се све дешавало истог дана 2007. године кад је у Шпанији почело суђење оптуженима за терористичке нападе у Мадриду. Помислили су да је отмичар некако повезан с терористима који су завршили на суду.
    Лемине, који је с Мохамедом причао на арапском, с копилотима и стјуардесама договарао се шта им је даље чинити на француском. И одмах је схватио да отмичар не разуме ниједну реч. То откриће му је пружило прилику да осмисли план како да га насамари. Правећи се да води обичан разговор с колегама, Лемине им је давао упуте шта да раде. Искључиво на француском језику.

Капетан се затим преко интерфона обратио путницима, такође на француском, да би им објаснио своје намере и да би их утешио. Затражио је да жене и деца пређу у задњи део авиона, где ће бити безбеднији. Мохамеда је узнемирила чињењица да не разуме шта капетан прича, али кад је затражио објашњење, Лемине га је уверио да је само дао неопходна упутства колегама.
   Како се авион приближавао Лас Палмасу, капетан је започео низ оштрих маневара и убрзања да би натерао отмичара да изгуби равнотежу. Мохамеда је нагла промена у брзини у једном тренутку сачекала неспремног. Чим је пао на под, стјуардесе су биле спремне да га онеспособе. Наоружале су се врелом водом из апарата за кафу и полиле отмичара, који је завриштао од болова. У општој пометњи испустио је један пиштољ.
   Све се десило за неколико секунди. Десетак мушкараца који су седели у предњим редовима притекло је посади у помоћ. Скочили су и савладали отмичара пре него што је успео да се сабере и употреби други пиштољ. Затим су сачекали да капетан безбедно приземљи авион. Двадесетак путника задобило је мање повреде услед наглог кочења, али то их није спречило да поздраве Леминеа узвицима захвалности и пљеском.
   Шпанска полиција одмах је ухапсила отмичара, а невероватна прича о капетановој храбрости и сналажљивости обишла је свет. Мада га већина сматра херојем, Лемине је убеђен да је само радио свој посао.