Кад пошта окасни

ПУТОВАЊЕ ДУГО 220 ГОДИНА

Нити пише, нити долази... гласи стих једне познате песме. Ово је прича о онима који су писали а писма нису стизала, бар не у разумно време.

Откако постоје званичне поштанске службе, писма могу да закасне из различитих разлога, али обично је то кашњење кратко: неколико дана је „редовно”, а неколико недеља изузетно. Ако изузмемо писма изгубљена током великих недаћа, као што су ратови или временске катастрофе, постоје и писма која су необјашњиво стигла деценијама касније.



   Миријам МекМајкл послала је писмо мајци 1931. године у америчкој савезној држави Мејн. Иако их раздвајало свега неколико градова, писмо је путовало већи део века – 2014. године стигло је унуци њене сестре, Ен МекМајкл. Кад се Миријам МекМајкл у писму оправдавала мајци да јој је жао што није писала раније, свакако није очекивала да ће писмо путовати 83 године.

Џејн Барет из Велике Британије примила је 2008. године писмо из 1919. године. Било је упућено човеку који је живео у тој кући, а госпођа Барет га је проследила старијој кћерки примаоца.
   Кћерка Персија Бејтмена примила је писмо којим је пријатељ њеног оца, Чарлс Бебингтон, са захвалношћу најавио да ће доћи на забаву код Бејтменових за празник Боксинг деј (дан после Божића).
   Старица Терез Паја из Француске је 2015. године добила дописницу која је окаснила 138 година. Њен прадеда производио је и продавао канапе и конце у месту Трелон. Дописница која је толико окаснила била је наруџбина из оближњег места, удаљеног само десетак километара.

Случај који се издваја од ових је допис упућен општини Сеј у Француској. Писмо из владе послато је 1790. године, усред Француске револуције, поштом која је сад била јавна а не само краљевска. Путовало је 220 година, мада не кривицом поштара. Многи се и даље с грозом сећају диктата из француског језика у школи, али правопис овог језика понекад омете и Французе. Писмо је било погрешно адресирано: требало је да стигне у општину Сеј (Seix) на југу земље, а послато је у општину Сај (Saïx) у средишњој Француској. Пронађено је у архиви Саја 1999. године, али стигло је у Сеј тек 2010: кад га је лично уручио градоначелник Саја. Сеј је тражио од владе да ово место прогласи средиштем  области, а у одговору им је то одбијено.