Јунак новог доба

ПРВИ ЧОВЕК У СВЕМИРУ

Совјетски космонаут Јуриј Алексејевич Гагарин (1934–1968) винуо се 1961. године у свемир. Тих 108 минута око Земље било је огроман искорак у утакмици две суперсиле, Совјетског Савеза и Сједињених Америчких Држава. Гагаринов успех приказан је свету као победа совјетске технологије, али лет је, у стварности, једва избегао катастрофу.

Восток на Истоку

  И СССР и САД су 1955. године најавили да ће у свемир послати први вештачки сателит. СССР је успео први, пославши Спутњик 1 у орбиту октобра 1957. године. Сергеј Корољев, шеф свемирског програма Совјета потајно је окупио групу даровитих младих инжењера да осмисле свемирски брод у коме би била и посада. Модел који су му приказали имао је два дела – сервисни модул и модул за повратак – који се одвајао од летелице Восток приликом повратка у атмосферу. Космонаут је требало да буде избачен из овог модула и приземљи се помоћу падобрана. Производња је очела 1959, а лансирање је предвиђено за крај 1960. године.

Обука и избор

   Септембра 1959. године стручни тим почео је разговоре и проверу способности кандидата за прво људско биће у свемиру. Прошли су тешке телесне, менталне и психолошке тестове и у марту 1960. најбољих 20 почело је припреме. Обука је подразумевала часове, свакодневно вежбање, скакање с падобраном, понашање у бестежинском стању и издржавање дугих периода у потпуној самоћи летелице. До 30. маја остало је само шест кандидата. Јуриј Гагарин, двадесет шестогодишњак из провинције, оставио је велики утисак одличним памћењем, брзим реакцијама и смислом за хумор.

Пробни летови

   До априла 1960. прва свемирска капсула Восток била је спремна за пробу. Пошто нико није знао да ли ће човек у бестежинском стању моћи да управља капсулом, инжењери су одлучили да летелицом управљају са Земље. Прва два лансирања била су неуспешна, али 19. августа пробна капсула винула се у свемир са Белком и Стрелком и безбедно се вратила 26 сати касније. После још два успешна лансирања у марту 1961, Восток 1 био је спреман да понесе човека у свемир.

Избор космонаута

   Одбор за обуку космонаута донео је одлуку 7. априла. Одабран је Јуриј Гагарин, делом и због свог скромног порекла, за које се веровало да ће бити по вољи Никити Хрушчову. Герман Титов био је резерва, ако се Јурију нешто догоди пре лета. То им је саопштено 9. априла, а Јуриј је одржао говор пред телевизијским камерама следећег дана. У 5 ујутру, 11. априла, ракетни лансер и свемирска капсула Восток пребачени су на космодром Бајконур у Казахстану и читавог дана обављала су се последње провере док су Гагарин и Титов проверавали кораке лета. Вече су провели играјући билијар.

Идемо!

   Корољев је 12. априла 1961. пробудио Гагарина и Титова у 5.30. Космонаути су доручковали и обукли су их у наранџаста свемирска одела. Пре него што су ушли у аутобус за космодром, Гагарин се помокрио на задње точкове (што је ушло у обичај свих каснијих космонаута). У 7 ујутру ушао је у кабину Востока. Инжењери су га прикључили на мониторе у летелици и обавили низ провера. У последњем тренутку Јуриј је уочио да није добро причвршћен за седиште. Техничарима је требало више од сат да среде ту браву. У 9.06 укључени су мотори ракете, а Корољев је јавио: „Припрема... Позор... Сад... КРЕЋЕМО!” Гагарин је узвикнуо: „Кренули!” и у 9.07 летелица је лансирана. Два минута касније са ње је отпала погонска ракета.

У орбити

   У 9.17 Восток је стигао у Земљину орбиту. Десет секунди касније, свемирска капсула одвојила се од ракете. Путујући на североисток планете, Гагарин је прешао преко Сибира и северног дела Тихог океана. Јавља да је сјајно расположен. У 9.25 лети југоисточно, преко Тихог океана према Јужној Америци, и 12 минута касније прелази северозапад Хаваја. У 10 сати Радио Москва објављује вест о успешном лету. Све се догађа према плану док је Восток прелетао Магеланов пролаз и, у 10.10, јужни Атлантски океан.

Повратак и приземљење

   У 10.25 Восток се окренуо и испалио ракете напред да би успорио, а земаљска контрола послала јенаредбу за повратак и одвајање сервисних модула. Међутим, два модула ипак су остала прикачена. У 10.35 летелица је поново уронила у атмосферу на североистоку Африке, али, пошто је још имала она два модула, почела је да се врти у круг. Гагарин је био сав угруван и кабину је испунио мирис паљевине. Будно је мотрио шта се догађа и на крају су се каблови ипак раздвојили. Пошто се тумбање примирило, Гагарин, схватајући да задатак није угрожен, мирно јавља радио-везом да је све у реду. У 10.55, на 7 км од Земље, брава модула за повратак се отворила и две секунде касније Јуриј је на свом седишту испаљен из модула. Падобран се отворио готово истовремено, и у 11.05 он се меко спустио на неком пољу у Саратовској области.

Херој

   Овим летом Совјетски Савез победио је у свемирској трци. Гагарин је постао Херој Совјетског Савеза и достигао светску славу. Пропутовао је више од тридесет земаља као совјетски Амбасадор добре воље. Погинуо је 1968. у авионскј несрећи, са 34 године. Остаће заувек запамћен као први човек у свемиру.